0001 Мили милој отпоручи на далеко:
0002 „Ти се узми, мила моја, у памет
0003 како ћеш ти мене јунака говети,
0004 како ли ћеш мојој мајки мила бити,
0005 како ли ћеш моје дворе рисит['],
0006 како ли ћеш од сестара везак учит['],
0007 како ли ћеш мојим слугам['] заповедати.“
0008 Мила милом отпоручи на далеко:
0009 „Узимљи се, мили драги, у памет:
0010 толик' ли су твоји двори сараји,
0011 толик' ли твоја мајка госпођа,
0012 толик' ли твоја браћа господа,
0013 толик' ли твоје слуге [о]сионе?“
0014 Мили милој отпоручи на далеко:
0015 „Узимљи се, мила драга, у памет:
0016 како није моја мајка госпођа,
0017 кад не стане босом ногом на земљу;
0018 како нису моји двори сараји,
0019 кад су на њих троја врата од злата;
0020 како нису моја браћа господа,
0021 кад суде с девет тврдих градова;
0022 како нису моје сестре везиље,
0023 када везу чистом срмом по свили;
0024 како нису моје слуге [о]сионе,
0025 кад носе чисти скерлет и злато.“

Интервенције:
а = о (далеко)
и = ј (мајки)
з = с (рисит)
ѿ = од
сапь дати = заповедати
оу = у л = љ (узимљи)
аи = аји (сараји)
к' = ко (колико, у интересу метра)
ћ = ђ (госпођа)
i= ј (мајка)
сионе = осионе (силне?)
бозим = босом
н = њ (њих)
тверди градови = тврдих градова
и = о (чистом)

Коментар:
Сватовска песма. Момак саветује девојци да удовољи његовој породици и хвали свој род.
Варијанте: Вук, СНП I, 107.
Литература: Krnjević 1980: 252-253