Стране:   Геземан:  1   2      Рукопис:  1   2   3   4   5   6   < Претходна   Песма бр. 190   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 "Што се сиње море зањијало
0002 те нам море бије о брегове
0003 и манастир нам водом полива
0004 и посипље студеним каменом?"
0005 Вјећали су старци калуђери:
0006 "Давор боже, чуда големога!
0007 Што смо тешко богу с[а]грјешили
0008 те нас хоће море да потопи?"
0009 Ту бијаше дијаче сам[о]уче,
0010 онда вели дијаче сам[о]уче:
0011 "На милост [в]и, старци калуђери,
0012 има овди једна душа грјешна,
0013 једна душа - Дука Сенковићу.
0014 Ево има девет годин` данах
0015 како лежи на једној постељи,
0016 кроз кости му трава пробијала,
0017 ал['] не море јунак да премине,
0018 већ ходите Дуку исповедите
0019 јер је тешко Дука богу грјешан."
0020 И отиде старче игумане,
0021 он отиде Дуки Сенковићу
0022 те говори старче игумане:
0023 "Кажи, Дука, што си сагрјешио."
0024 Онда вели Дука Сенковићу:
0025 "Драги оче, стари патријарха,
0026 ја сам много пута сагрјешио,
0027 ал['] се нећу никад опростити:
0028 љубио сам три куме венчане,
0029 изгубио три кума венчана;
0030 и љубио девет посестримах,
0031 изгубио девет побратимах;
0032 љубио седам кумах крштених,
0033 изгубио седам кумова крштени['].
0034 Пак [се] дигао хитар ловак ловит['].
0035 Ја поведох хрте и загаре,
0036 ја сусретох стару мајку своју,
0037 она иде цркви на јутерњу,
0038 она носи свете литургије.
0039 Ја рекох: "Добро јутро, мајко!" -
0040 пак заискао једне литургије,
0041 ја заискао - а она не да.
0042 Ја ударих мајку наузнаку,
0043 просуле се свете литургије.
0044 Ја избацах свете литургије,
0045 ја их баца[х] хртом и загаром."
0046 Онда вели старче игумане:
0047 "Ох мој синко, Дука Сенковићу,
0048 што си љубио три куме венчане
0049 три венчане, седам крштених,
0050 изгубио три кума венчана
0051 три венчана, седам крштени['],
0052 и љубио девет посестримах,
0053 изгубио девет побратима -
0054 калуђери узећемо на се.
0055 Што си изгубио кумове своје,
0056 то је крива твоја стара мајка,
0057 стара мајка и твој бабајко,
0058 јер те нису женили у вријеме
0059 у вријеме, у твој[ој] младости лијепој.
0060 А што си био стару мајку своју
0061 и ударио мајку наузнаку
0062 и просуо свете литургије
0063 избацао хртом и агаром,
0064 тога се гриха опростити нећеш."
0065 То изусти Дука Сенковићу
0066 то изусти, пасју душу пусти.
0067 Онди Дуку покопаше старци,
0068 ал['] га земља у се држат неће,
0069 веће га земља баца из себе.
0070 Онда Дуку бацише у море -
0071 и море га у се држат неће.
0072 Онда ш њиме покопаше псето,
0073 и онда га земља задржала.

Интервенције:
сані'ѩло = зањијало
е = је (бије)
к = г (брегове)
вѣћалису (јат = је) = вјећали су
ћ = ђ (калуђери)
щѡсмо = што смо
сьгрѣшили (јат = је) = сагрјешили
биаше = бијаше
самуче = самоуче
милѡсти = милост ви
грѣш'на (јат = је)
т = д (Дука)
ли = љи (постељи)
з = с (исповедите)
Ігумене = игумане
крстеени = крштени
ер'те и цагаре = хрте и загаре
сузрѣтох (јат = е) = сусретох
на ѡснаго = на узнаку
п = б (избацах)
кума вен'чана = куме венчане
бабаика = бабајко
врѣме (јат = ије)
твои = твојој
лѣпои (јат = ије) = лијепој
и = ј (мајку)
изь усти = изусти
дер'жать = држат
шниме = ш њиме

Коментар:
Лирско-епска песма, легенда у стиху. Смрт великог грешника, Дуке Сенковића који исповеда грехе, али грешно тело не примају ни земља, ни море.
Варијанте: Вук, СНП VI, 3; Милутиновић, 41; Геземан 1925: 337; Krstić 1984: B greh i grešnici: B 11,2, 27 и B 11, 3, 6 – Grešnik dugo boluje, ispoveda se i umre: 63 и 11, 4, 14: 66 и B 11, 5, 3 – More poplavi manastir u kojem je grešnik: 67.
Литература: Маретић; Милошевић-Ђорђевић 1971: 233-245; Делић 2008: 301-322.