0001 Рано рани Јагода на воду
0002 за њом иде на коњу Радоња.
0003 Гледала га мајка Јагодина
0004 и говори мајка Јагодина:
0005 „Не иди тамо, на коњ Радоња,
0006 отишла је Јагода на воду
0007 јошт је љута, припаднуће ми се,
0008 нејака [је], забјегнути ће ми се.“
0009 Онда вели са коња Радоња:
0010 „Не будали, мајко Јагодина,
0011 колико је дијете Јагода,
0012 колико је љута и нејака,
0013 сву ноћ на руки ми приспала
0014 десну ми руку притишћала.
0015 Ја не могох коња оседлати
0016 веће ми браћа коња седлала;
0017 нит опасат свилена појаса
0018 веће ми су сестре опасале.“
0019 Онда вели мајка Јагодина:
0020 „О Радоња, моје драго дјете,
0021 иди својему двору бјелому
0022 те сакупи гиздаве сватове
0023 те ти води Јагоду дјевојку.“
0024 То Радоња тешко дочекао
0025 и отиде двору бијеломе
0026 и он брже свате с[а]купио
0027 и одведе Јагоду дјевојку.

Интервенције:
к = г (Јагода)
с = з (за)
н = њ (њом)
и = ј (мајка)
е = је
i= и (припаднуће)
забѣгнутићемисе (јат = је)
дѣте (јат = је)
ме = ми
прѣспала (јат = и)
щ = шћ (притишћала)
бѣлому (јат = је; ије)
сь = са (сакупио)

Коментар:
Љубавна лирска песма. Момак тајно љуби девојку и жени се њом.
Варијанте: Геземан 1925: 337
Литература: Krnjević 1986: 141-142; Лома 2002: 29