0001 Кад се жени Црнојевић Иво,
0002 далеко је просио дјевојку:
0003 три дни хода прико равна поља,
0004 четир['] данах прико црне горе,
0005 мисец данах прико сиња мора,
0006 у онога бана приморскога.
0007 Просио је и испроси јунак,
0008 свилу дао и прстеновао.
0009 Пак отиде Црнојевић Иво,
0010 пак отиде двору бијеломе
0011 те он купи сватове јунаке:
0012 окумио Рељу од Будима,
0013 старог свата Милош Кобилића,
0014 а дјевера Краљевића Марка,
0015 барјактара Каицу Радоњу,
0016 пак узима Секулу и Јанка,
0017 јошт узима петнаист ускока
0018 којино су скоро ускочили
0019 од бијеле од Удвине града.
0020 Узе собом два Новаковића
0021 и Новака и ш њим Радивоја,
0022 јошт узима Жегаранин Јанка
0023 љуту змију од Жегара града.
0024 Собом води Самохода Симу
0025 кој[']но ходи с вилама по гори
0026 и калауза Приморца Алексу
0027 кој[']но знаде водити по мору
0028 и по мору и по сухој земљи,
0029 јоштер знаде дванаист језика.
0030 Весело се свати покупише
0031 пак одоше по лјепу дјевојку
0032 а прид њима Приморац Алекса.
0033 Кад дођоше к мору у галије,
0034 пак им вели Приморац Алекса:
0035 "Чујете ли, сватови јунаци,
0036 када дођемо у бијела Млетка,
0037 лјепо ће нас дочекати краљу,
0038 примиће нам коње и оружје.
0039 Али, браћо, бог вас не убио,
0040 коње дајте, оружје не дајте
0041 јере су мудра господа латинска
0042 ја се бојим да нас не преваре,
0043 под оружјем пијте и једите."
0044 Сва дружина њега послушала
0045 пак одоше прико сиња мора.
0046 Када су дошли у Млетак бијели,
0047 лијепо њих дочекао краљу
0048 те им прима коње и оружје,
0049 али они оружја не даду
0050 пак сидоше пити добро вино
0051 под оружјем у краљеву двору.
0052 А када се понапили вина
0053 и у вину поразговорили,
0054 та[д] говори млад куме вјенчани:
0055 "Чујеш, Марко, ти си ручни дјевер
0056 доведи овди лијепу дјевојку,
0057 нек дарива сватове јунаке,
0058 нек целива кума и сватове."
0059 Пак отиде Краљевићу Марко,
0060 оде Марко краљу у чардаке
0061 пак говори Краљевићу Марко:
0062 "Пријатељу, краљу од Млетака,
0063 дај дер нами твоју ћерцу драгу
0064 твоју ћерцу, а нашу дјевојку,
0065 ја сам дјевер, дај ми снау моју."
0066 Када види краљу господине
0067 да му ваља дати ћерцу своју,
0068 пак повуче господске дарове
0069 пак дарива сватове јунаке:
0070 коме калпак, коме бјело перје,
0071 а гди коме од сребра челенку,
0072 барјактару свилену аздију
0073 а на барјак од злата мараму.
0074 Куму даде коња под оправом,
0075 старом свату свијетло оружје
0076 а дјеверу сабљу оковану
0077 све сребром, паке и сухим златом,
0078 јошт му даде лијепу дјевојку:
0079 "На, дјевере, те води дјевојку!"
0080 Пак одоше прико сиња мора.
0081 Здраво свати пришли прико мора
0082 пак одоше прико црне горе.
0083 Ал['] говори краљица госпоја:
0084 "Та чујеш ли, краљу господине,
0085 да љуто ти сада учинисмо
0086 дадосмо ћерцу куд ли, камо ли,
0087 не видисмо коме ју дадосмо,
0088 да видимо јесу ли јунаци!
0089 Већ чујеш ли, краљу господине,
0090 да шаљемо нашег Арапина
0091 пред сватове у гору зелену.
0092 Ако њему бог и срећа даје
0093 те он отме лијепу дјевојку,
0094 њему дјевојка, нами дарови!"
0095 Пак дозваше црног Арапина,
0096 пак му вели господине краљу:
0097 "Чујеш, вјерна слуго Арапине,
0098 ти си јунак рода јуначкога
0099 и у теби три ватре имају
0100 већ отиди у гору зелену:
0101 ако бог да те свате разбијеш,
0102 теби дјевојка, а нам[а] дарови."
0103 То је тешко Арап дочекао
0104 пак отиде у гору зелену
0105 куда су друми господе сватовах,
0106 пак им онди у бусију сједи.
0107 На се меће три виљеве главе,
0108 а на леђа вучје кожушине.
0109 Кад су свати дошли у бусију,
0110 онда Арап изиђе на друме.
0111 Из уста му сипа живи огањ,
0112 а из чела громови пуцају,
0113 а на нос му љута киша иде -
0114 замагли се она црна гора.
0115 Кад видише сватови господа,
0116 побјегоше у гору зелену
0117 али оста Марко и дјевојка
0118 на сред пута, на коњма сједећи.
0119 Арап се на њега загањаше
0120 пак хтијаше да бјежи и Марко,
0121 ал['] му вели лијепа дјевојка:
0122 "Мој дјевере, Краљевићу Марко,
0123 немој мене младу оставити
0124 да ми Арап не чини срамоте."
0125 Када чуо Краљевићу Марко
0126 да је оно црни Арапине,
0127 трже сабљу Краљевићу Марко
0128 те Арапу одсијече главу.
0129 Ал['] говори глава Арапина:
0130 "Давори, Марко, да те бог убије!
0131 Да сам знао да си у сватови,
0132 те ја овди не би ни дошао."
0133 Пак зазива лијепа дјевојка:
0134 "Молите бога, господо сватови,
0135 за љепоте Црнојевић Иве,
0136 за јунаштва Краљевића Марка!
0137 А не бисте ни главе изн[']јели
0138 да камоли дјевојку одвели."
0139 Пак дођоше сватови из горе
0140 по два, по три, без добри` коња
0141 пак удрише бубње и свирале
0142 пак рекоше: "Фала теби, Марко!"
0143 Пак одоше двору бијеломе,
0144 одведоше лијепу дјевојку.

Интервенције:
цер'ноевићь = Црнојевић
е = је
дѣвоику (јат = је) і = ј
дна = дни
цер'не = црне
з = с (испроси)
бѣломе (јат = ије)
рег'лу = Рељу
ѿ = од
дѣвера (јат = је)
каигу = Каицу
коино = којино
шним = ш њим
к = г (Жегаранин)
смі'ю = змију
кулауза = калауза
и = ј (сухој)
зем'ли = земљи
лѣпу (јат = је)
додиоше = дођоше
нима = њима
галлі'е = галије
ихмь = им
чуетели = чујете ли
ћ = ђ (дођемо)
лѣпо (јат = ије)
Оружі'е = оружје
ере = јер
боим = бојим
прѣваре (јат = е)
пите = пијте
і = ии (прико)
них = њих
та = тад
вѣн'чани (јат = је)
чуиешь = чујеш
ѡдде = оде
чердаке = чардаке
даитерь = дај дер
и = ј (дѣвоику)
з = с (снау)
свѣт'ло (јат = ије)
сухѡм = сухим
ѡщь = јошт
есули = јесу ли
прѣд (јат = е)
срѣћа (јат = е)
нѣму (јат = је) = њему
цер'ногь = црног
вѣр'на (јат = је)
ћ = ђ (леђа)
громмови пуццаю = громови пуцају
побѣгоше (јат = је)
срѣдь (јат = е)
ктиаше = хтијаше
бѣжи (јат = је)
ѿсиече = одсијече
лѣпоте (јат = је) = љепоте
из'нѣли (јат = је)
изь гора = из горе
ч = ж (кожушине)

Напомене:
ст. 130 се јавља два пута

Коментар:
Епска песма. Женидба с препрекама. Тазбина помоћу Арапина хоће да врати невесту и дарове, али Марко Краљевић, као девер, савлада насилника. За разлику од развијеног модела женидбе, у варијанти изостаје постављање – решавање препрека током свадбе, а обликује се само покушај отмице невесте. Уместо активирања елемената фантастике мотив троглавог противника се рационализује као маскирање типског непријатеља, Арапина. Само у овај каталог укључено је име Милоша Обилића (Nedić 1966: 338), док се доследно заједно спомињу Секула и Јанко (Nedić 1966: 338, 339) и цела Новакова хајдучка породица (брат и синови, Nedić 1966: 339).
Варијанте: Богишић, 9, 26; Вук СНП II, 29, 79, 87; Вук, СНП VI, 36, 37; Милутиновић 72; Јунак има три срца: Богишић, 97, Вук, СНП II, 66; Krstić 1984: C 3, 8, 1 − Čovek s više glava: 115; L 4, 1, 3 – Tast i tašta pokušaju da od zeta otmu devojku: 259.
Прештампано: Лукић-Златковић 1996: 130-134
Песме о Марку у ЕР: 83 (стих 36), 87, 92 (стих 26), 105, 124, 139, 151, 176.
Литература: Schmaus 1953: 234; Недић 1965: 428-429; Nedić 1966: 335; Пешић 1988: 557-559; Pešić – Milošević-Đorđević 1984: 112-113; Детелић 1992: 235-247, 249; Петковић 2008: 16-45; Лома 2002: 73-85, 108; в. нап. уз бр. 87.