Стране: Геземан: 1 2 Рукопис: 1 2 3 4 5 | < Претходна Песма бр. 187 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Тужио је Смиљанић Илија 0002 код колина господину бану: 0003 "Дај ти мени три хиљаде војске 0004 и дај ми три бојне лубарде 0005 једно Крњу, а друго Маргиту, 0006 пак и трећу зелену лубарду 0007 да ја идем бити бјела Бића." 0008 Онда вели господине бане: 0009 "Моја слуго, Смиљанић Илија, 0010 дао би ти три хиљаде војске 0011 и дао би ти три бојне лубарде, 0012 ал['] сам чуо, слуго Смиљанићу, 0013 у лијепу мјесту Бањелуци 0014 онди се гласи Фазли паша. 0015 Он се гласи да је добар јунак, 0016 он ће исећ[`] три хиљаде војске 0017 и узеће три велике лубарде." 0018 Онда вели Смиљанић Илија: 0019 "На милос[т] ти, господине драги, 0020 и сам знадем да је добар јунак, 0021 добар јунак паша Фазли паша 0022 и његови Турци Бањелуци, 0023 ал['] да су Турци сиви соколови, 0024 добри коњи како бјеле виле, 0025 не би овог снига прегазили 0026 нити прошли планине велике." 0027 На то му се смиловао бане 0028 и дао му три хиљаде војске 0029 и дао му три бојне лубарде 0030 пак отиде Бићу бијеломе. 0031 Био Бића три бијела данка. 0032 А кад освану четврти данак, 0033 онда меће из града диздару, 0034 он меће бијела барјака 0035 низ бедена Бићу бијеломе. 0036 "Не обарај, Смиљанићу Илија, 0037 не обарај града принципова 0038 док извадим од господе кључе." 0039 Илији прискочила несрећа 0040 три му бјела оставио данка. 0041 Књигу пише из града диздаре 0042 те ју шаље к мјесту Бањелуци 0043 на имену паши Фазли-паши: 0044 "Фазли паша, драги господине, 0045 залуду си града оградио 0046 бјела града, бјела Бића, 0047 када га узе сердару Илија." 0048 Дође књига паши Фазли-паши. 0049 Гледа књигу паша Фазли паша, 0050 гледа књигу, сазива дружину: 0051 "Брже хајде, дружбо, под барјака!" 0052 И то њега дружба послушаше: 0053 из вечера коње напојише, 0054 до јације даше коњ`ма зопца; 0055 од јације коње оседлаше, 0056 до поноћи коње узјахаше; 0057 од поноћи дођоше под Бић[а] 0058 пак Илијину војску исјекоше, 0059 однијеше му три бојне лубарде. |
Интервенције: е = је илі'ѩ = Илија п = б (бану) и = ј (дај) хилѩда = хиљаде кр'ню = крњу к = г (маргиту) бѣла (јат = је) лѣпу (јат = ије) с = з (Фазли) изсећь = исећ сиво соколини = сиви соколови бѣле (јат = је) прѣгасили (јат = е) = прегазили бѣла (јат = ије) чет'вер'ти = четврти дистару = диздару барі'ѩка = барјака т = д (бедена) ѿ = од прѣскочила (јат = и ) = прискочила несрѣћа (јат = е) = несрећа ни = њи (књигу) кмѣсту (јат = је) = к мјесту за люду = залуду хаиди = хајде ои = оји (напојише) ѩци'е = јације додиоше = дођоше илі'ину = Илијину из'сѣкоше (јат = је) = исјекоше ѿнѣше (јат = ије) = однијеше Напомене: ст. 22: и нѥгови тур'ци панѥлуци = и његови Турци Бањалучани; Бањелуци није измењено у интересу метрике Коментар: Епска песма. Бој за Бихаћ губе хришћани, које предводи Смиљанић Илија, а Турци им заплене топове, Крњу и Зеленка. И ова песма из Ерлангенског рукописа представља ток догађаја и обрте из перспективе муслиманског певача или у складу са очекивањем (муслиманске) публике. Победа Турака се велича ратним пленом, при чему су и имена топова стабилни чиниоци фолклорног фонда. Старац Милија је, на пример, кроз градацију прикупљања и поласка Максимових сватова, нарочито истакао плотуне "Крња и Зеленка, / А којијех у свој земљи није / У влашкијех седам краљевина, / У турскога Отмановић-цара"(Вук, СНП II, 89, стихови 535-538). С обзиром на значај који хришћански певач даје таквом оружју, преотимање топова на посебан начин увеличава турску победу. Видети из ЕР песме о опсади градова: 11, 110; 59 (Сплита); 91 (Београда); 166 (Градишке); 116 (Бихаћа). Krstić 1984: O 11 – Opsada i osvajanje grada: 302-304; Krstić 1984: T 1, 1 – Prekršen mir/primirje: 357 Литература: Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 242; Клеут 1987 |