0001 Врло се јунак фалио:
0002 "Танак сам кано сулица,
0003 а румен кано ружица,
0004 а лијеп кано дјевојка,
0005 а висок кано јаблане.
0006 Пак одох к води студеној
0007 гдино дјевојке доходу.
0008 Када ја дођох на воду,
0009 али на води дјевојка,
0010 дјевојка моја прилика,
0011 паке рекох дјевојки:
0012 'Држи коња, дјевојко,
0013 да с' ја воде напијем.'
0014 А када види дјевојка
0015 да ћу ју младу љубити,
0016 те се дјевојка припаде
0017 пак мене млада побрати:
0018 'Да с' ми по б[о]гу браине,
0019 немој ме младу љубити
0020 мени срамоте чинити.'
0021 Ал говорих млади јунак:
0022 'Нут моја срећа несрећа
0023 гди ме дјевојка побрати,
0024 дјевојка, моја прилика'.“

Интервенције:
вер'ло = врло
лѣп, дѣвоiка (јат = ије) i= ј
ѡддох = одох
и = ј (студеној)
ћ = ђ (дођох)
i= и (прилика)
поб'гу = по богу
срѣћа (јат = е)

Коментар:
Љубавна лирска песма. Момак се хвали својом лепотом, али не може да обљуби девојку, јер га она братими.