0001 Шатор пење Краљевићу
0002 на вучјему ви[j]алишту
0003 на виловском игралишту.
0004 К њему дође бјела вила
0005 паке Марку говорила:
0006 "Не пењи шатор, дели Марко,
0007 на нашему игралишту
0008 на вучјему вијалишту,
0009 јер ако га и разапнеш,
0010 ја ћу доћи бјела вила
0011 те ћу теби обрезати
0012 све конопце о шатору.
0013 Јоште ћу ти устрелити
0014 срце коња најб[о]љега."
0015 Паке вели дели Марко:
0016 "Богм` ако ћеш, бјела вило,
0017 усести ћу јошт бољега
0018 тераћу те, бјела вило,
0019 од планине до планине.
0020 Гди те стигнем, бјела вило,
0021 очи ћу ти извадити."
0022 Пак разапе шатор Марко
0023 и дође му бјела вила
0024 обреза му све конопце,
0025 све конопце о шатору
0026 и устрели срце коња,
0027 срце коња најб[о]љега
0028 пак побиже бјела вила.
0029 Седе Марко бољег коња
0030 те он тјера бјелу вилу
0031 од планине до планине.
0032 Када њу је састигао,
0033 очи њојзи извадио.

Интервенције:
и = ј (дојде)
бѣла (јат = је)
гн = њ (пењи)
е = је (вучјему)
ві'алищу = вијалишту
ѡще = јоште
срдца = срце
наиб'лега = најбољега
ѿ = од
коноп'че = конопце

Коментар:
Епска песма. Двобој с вилом. Марко диже шатор на недозвољеном месту, вила му устрели коња, али је он на другом стигне и ослепи.
Варијанте: ЕР, 176; Вук, СНП I, 266 (почетак); Недић 1975: 691. Krstić 1984, A 5, 2, 4 Vila ne da junaku da penje šator na njenom igralištu: 10; U 2, 2, 2 – vađenje očiju, в. из ЕР песме бр.71, 129, 151.
Прештампано: Лукић-Златковић 1996: 316
Литература: Krnjević 1986: 134-149; в. напомену уз песму бр. 176 Лукић-Златковић, Златковић; Дрндарски