Стране:   Геземан:  1   2      Рукопис:  1   2   3   < Претходна   Песма бр. 180   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Види чудо прије невиђено
0002 гди се јунак клања црној гори:
0003 "Хвала теби, црна горо моја,
0004 јере си ме наранила гладна
0005 пак и вина напојила жедна
0006 и гола си мене заодила.
0007 Јошт знадеш ли, црна горо моја,
0008 кад у теби разбисмо сватове
0009 под дјевојком коња уфатисмо
0010 пак дјевојку сви редом љубисмо,
0011 ђувегији главу одсјекосмо.
0012 Када види лијепа дјевојка
0013 да погибе јунак ђувегија,
0014 скочи млада канда се помами
0015 те уфати главу ђувегину
0016 пак ју опра у водици ладној,
0017 пак је мртвој глави говорила:
0018 `Црне очи, што ме не гледате
0019 како сте ме до сада гледале?
0020 Медна уста, што ме не љубите
0021 како сте ме до сада љубила?
0022 Бјело лице, што се не насмијеш
0023 како си се до сада смијало
0024 и мене си доста засмијало?`
0025 Пак извади ноже од појаса
0026 те удари себе у срда[ш]це.
0027 Пак их лјепо покопасмо онди,
0028 дјевојку и момка [на]поредо,
0029 а сватове под јеле зелене.
0030 Паке веле из горе ајдуци:
0031 `Кукавице, не кукај нам рано
0032 јер смо трудни и уморни врло,
0033 јошт смо драги паке смо заједно.`"

Интервенције:
е = је (прије)
ћ = ђ (невиђено)
цер'нои = црној
ои = оји (напојила)
дѣвоікѡм (јат = је) і = ј
ћувегі'и = ђувегији
ѿсѣкѡсмо = одсјекосмо (јат = је)
лѣпа (јат = ије)
и = ј (мртвој)
бѣло (јат = је)
ѿ = од
лѣпо (јат = је)
по деле = под јеле
кукавица = кукавице
саедно = заједно

Коментар:
Епска песма – лирско-епска песма, балада. Хајдук остаје сам и признаје грех гори: када је дружина разбила сватове и на силу обљубила невесту, девојка је извршила самоубиство.
Млађи слој модела нереализоване свадбе, тј. прекинуте брачне иницијације, потпуно неутралише елементе фантастике (улогу урока, клетве или митских бића). Продор реалија везаних за хајдучки живот, међутим, само на нов начин стилизује архаичну подлогу. Из перспективе жртве гора и даље чува хтонске компоненте. Поступак хајдука је у колизији са етичким кодексом, јер се највећим грехом сматра куђење девојке и угрожавање њеног статуса удате жене. Зато се кроз околности исповести назире неминовност казне. Након тешког злочина цела чета је изгинула, а без заштите коју пружа група и последњи њен члан је животно угрожен.
Варијанте: Вук, СНП III, 74, 75; (Krstić 1984: H 2, 1, 1, 2 – Žena se ubije od žalosti za mužem: 180, p. v. 78: 609); Krstić 1984: L 12, 3 − Hajduci napadnu svatove i ubijaju ih. Nevesta obično umire od žalosti ili se ubije: 269, p. v. 204: 626. Krstić 1984: Q 7, 8 – Hajduci ubijaju svatove: 318; в. у ЕР песму бр. 109.
Литература: Петковић 2008: 92-93, 172-174. О трагичном исходу свадбе: Детелић 1996: 95-110; Карановић 1998/2010: 165-175.