0001 Ја усадих виту јелу
0002 и под јелу белу лозу
0003 и под лозу белу ружу
0004 и под ружу струк босиља
0005 вргох Мару нека чува,
0006 али је Мара јошт малена.
0007 Пак ја одо на војницу
0008 пак војевах три године
0009 паке појдох да обиђем
0010 ал ми стиже бела књига:
0011 „Врати се натраг, младо момче,
0012 јела ти се осанула,
0013 бела лоза обзобана,
0014 ружичица отргана
0015 а босиљак вас обломљен.“
0016 А ја томе не веровах
0017 него пођох и обиђох.
0018 А кад дођох те обиђох,
0019 не може коњ приступити
0020 од висине вите јеле,
0021 од родине беле лозе,
0022 од белине беле руже,
0023 од мириса босиљкова,
0024 од лепоте лепе Маре.
0025 Али је Мара дорастила
0026 баш до момка нежењена.

Интервенције:
е = је
бѣлу (јат = е)
п = б (босиља)
вар'гох = вргох
оддо = одо
i= ј (војницу)
и = ј (појдох)
ћ = ђ (обиђем)
н = њ (књига)
i= и (приступити)
л' = љ (босиљкова)
ѿтр'гана = отргана
вѣровах (јат = е)
бѣлине (јат = е)
лѣпоте (јат = е)
лѣпе (јат = е)

Коментар:
Љубавна / сватовска песма. Младожења испуњава задатке, стижу му неповољни гласови, али када дође до невесте увери се да му је све берићетно.
Варијанте: Вук, СНП I, 500 – 502; Вук, СНП V, 73, 512; Kuhač II, 473; ZNŽOJS III: 8; ZNŽOJS, XVII, 6: 108; Геземан 1925: 337; Недић 1975: 714.
Литература: Krnjević 1986: 142, 156