0001 Или грми, ил['] се земља тресе,
0002 или се бије море о мраморје?
0003 Нити грми, нит['] се земља тресе,
0004 нити бије море о мраморје,
0005 већ пуцају на Книну топови.
0006 Турци бију Книна бијелога,
0007 Турци бију, каури не даду,
0008 већ[е] мало понадбише Турке
0009 млого пусто робље задобише
0010 три хиљаде и седам стотина
0011 и прид робљем Црничић Алагу.
0012 Али је курвић лијепи пристао,
0013 црн му мустаћ по рамени пао.
0014 Тад вели дужду од Млетака:
0015 "Водите робље Сплиту на галије,
0016 ал['] не водите Црничић Алаге,
0017 метните га у тавницу моју
0018 нек тавнује докле и не умре."
0019 Јошт не прошла ни година данах,
0020 стиже књига Црничић Алаги
0021 од Врхгорца града бијелога,
0022 од његове старе јауклије:
0023 "Драга душо, Црничић Алаго,
0024 мене просе на четири стране,
0025 али сам чула да си у животу
0026 чекаћу те, удават['] се нећу."
0027 Другу пише Црничић Алаго:
0028 "Бог те убио, лијепа дјевојко,
0029 што ме чекаш, те се не удајеш!
0030 Мене дужду не да на откупе,
0031 већ се удај, а не чекај мене."
0032 Када чула лијепа дјевојка
0033 она другу књигу бјелу пише
0034 те ју шиље дужду млетачкому:
0035 "Поочиме, млад дужду млетачки,
0036 пошаљи ми Црничић Алагу.
0037 Ако ли га мени послат нећеш
0038 пошљи мени негве Алагине
0039 да ја просим од града до града
0040 да Алаги купим дуговање."
0041 Књигу гледа дужду од Млетака,
0042 књигу гледа, ал['] се врло смије
0043 пак смијући бјелу књигу пише:
0044 "Поћеримо, лијепа дјевојко,
0045 навези ми коњу абајлију
0046 каконо си Алагине везла
0047 пустићу ти Црничић Алагу."
0048 Књигу гледа лијепа дјевојка,
0049 када млада књигу разгледала,
0050 продала је рухо на пазару
0051 те купује и свилу и злато.
0052 Паке скупи триест другарицах,
0053 паке везу коњу абајлију
0054 те ју везле по године данах,
0055 пак је посла дужду млетачкому.
0056 Када дужду абајлија дође,
0057 те му она врло мила била
0058 пак изведе Црничић Алагу,
0059 изведе га из проклете куле
0060 те га даје на брзе бербере
0061 да обрију и лјепо га перу,
0062 пак на њега врже рухо турско
0063 и даде му цио товар блага
0064 пак му вели млад дужду млетачки:
0065 "Иди, Алага, свом двору бијелу
0066 те ти узми поћериму моју
0067 у Врхгорцу граду бијелому,
0068 да ти бог да и живот и здравље!"

Интервенције:
к = г (грми)
з = с (тресе)
е = је (бије)
і = ј (мраморје)
бѣлога (јат = ије)
г = к (каури)
поднабише = понадбише
робі'е = робље
цер'ничићь алаку = Црничић Алагу
кур'винь = курвић
лѣпи (јат = ије)
прѣстао (јат = и)
цернь = црн
мѡстачь = мустаћ
ремени = рамени
таи = тад
дущу = дужду
ѿ = од
слиту = Сплиту
врхь горица = Врхгорца
бѣлога ( јат = ије)
дѣвоіка (јат ) је) = дјевојко
книгу = књигу
и = ј (удај)
по очиме = поочиме
пошали = пошаљи
пѡшли = пошљи
нек'бе = негве
абаилю = абајлију
с = з (везла)
на делару = на пазару (на телалу?)
д = т (млетачкому)

Коментар:
Епска песма. Заробљеног јунака избавља драга тако што се дужду обрати као поочиму. Он само тражи да извезе коњу богату опрему и пушта Алагу.
Варијанте: Krstić 1984: H 10, 8, 1: 225; L 6, 4: 265, S 1, 2, 6 – Paša (vladar) na molbu majke, sestre, verenice, pušta junaka iz tamnice: 331.
Литература: Schmaus 1953: 235