Стране: Геземан: 1 2 3 Рукопис: 1 2 3 4 5 6 7 | < Претходна Песма бр. 163 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Што се сјаше под бијелим Клисом, 0002 или је сунце или мјесечина? 0003 Нити је сунце ни мјесечина, 0004 већ сија се зелена наранча 0005 од свијетла оружја јуначкога: 0006 објесили јарак о наранчи, 0007 те се сјаје зелена наранча. 0008 Под њом чета упочива трудна 0009 и пред четом Билушић Илија. 0010 Говорио Билушић Илија: 0011 "О јунаци, драга браћо моја, 0012 де мало почувајте страже 0013 јер ме је нешто санак обрво - 0014 бог ће дати да ће добро бити." 0015 То Илије дружба послушала 0016 и они мало почуваше страже. 0017 Лежи Илија поспавати мало: 0018 мало дремну Билушић Илија, 0019 мало дремну, ал['] се брзо прену 0020 јер је чудан санак видио 0021 паке стаде дружби говорити: 0022 "Јао дружино, дружинице моја, 0023 мало дремну['], ал['] се брзо прену['] 0024 ал['] сам, браћо, чудан сан уснио: 0025 полетила испод Клиса змија, 0026 редом коље дружбу око мене." 0027 Исто Илија у ријечи бише, 0028 изађоше зелени барјаци, 0029 под барјаци Турци испод Клиса. 0030 Онда скочи Билушић Илија 0031 тер говори дружиници својој: 0032 "Јао дружино, дружинице моја, 0033 збијајте се плећи под наранчу 0034 и добро своје пушке сигурајте 0035 и бијте се с Турци Клишани." 0036 То Илије дружба послушаше 0037 и збише се плећи под наранџу 0038 и добро своје пушке сигураше 0039 и бише се с Турци Клишани, 0040 али њима нестало олово. 0041 И говорила дружба Или[ји]на: 0042 "О Илија, ти наш арамбаша, 0043 што ћемо, како ли ћемо сада? 0044 Ево праха јошт доста имамо, 0045 али нама нестало олово." 0046 Онда вели Билушић Илија: 0047 "Не бојте се, дружинице моја, 0048 не бојте се, не припада[ј]те се! 0049 Ви скидајте пуца са долама, 0050 по два пуца у пушку мећите 0051 и бијте се с Турци Клишани." 0052 То Илије дружба послушаше: 0053 откидаше пуца са доламе, 0054 по два пуца у пушке меташе 0055 и бише се љетни дан до подне. 0056 Ал['] Илији бог и срећа даде 0057 те одбио Турке испод Клиса. 0058 Онда вели клишки арамбаша: 0059 "С богом остај, Билушић Илија, 0060 с богом остај, да си јунак здраво! 0061 Ми идемо Клису бијелому 0062 своје тешке ране да лечимо." 0063 И отидоше Турци Клишани, 0064 отидоше у Клиса бијела 0065 и оно је тешко израњено, 0066 ниједан их преболити неће. |
Интервенције: сіѩже = сјаше бѣлим (јат = ије) е = је мѣсечина (јат = је) сі'ѩсе = сија се ѿ = од свѣт'ла (јат = ије) Оружі'ѩ = оружја овесили = објесили сі'ѩѥ = сјаје нѡм = њом т = д (де) і = ј (почувајте) ерь мие нищо = јер ме је нешто ѡбруѡ = обрво трему = дремну б = п (прену) дружна друж'на = дружино изь пѡд = испод с = з (змија) Ілі'и = Илија рѣчи (јат = ије) ћ = ђ (изађоше) и = ј (својој) из'біѩіте = збијајте к = г (сигурајте) скитаіте = скидајте пуцца = пуца ѿкиташе = откидаше лѣтни (јат = је) срѣћа (јат = е) клич'ки = клишки ж = ш (тешке) прѣболити (јат = е) Коментар: Епска песма. Бој. Билушић Илија усни злокобан сан, када јунацима нестане муниције користе токе и победе Турке. Варијанте: Вук, СНП I, 640; Вук, СНП V, 700; Вук, СНП IX, 27; Милутиновић, 61; Krstić 1984: D 3, 1, 2, 2 – Nesrećan san – razno: 136; X 21, 2, 1 – hajducima u boju nestane olova. – Onda oni meću u puške puca sa dolama i tako uspevaju da oteraju neprijatelja: 456. Литература: Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 247; Клеут 1987: 113-114; Лома 2002: 30 |