0001 Подиже се војвода Јанко,
0002 подиже се да војује војску,
0003 собом води Секолу нећака.
0004 У Секоле сестре милостиве
0005 те се моле свом ујаку Јанку:
0006 "О ујаче, војвода Јанко,
0007 не води нам Секолу браина
0008 Секола ти је јошт дијете лудо."
0009 Ал['] говорило дијете Секола:
0010 "О ујаче, војвода Јанко,
0011 води мене, не остави мене,
0012 да се учим с тобом војевати.
0013 Волим бити другом арамбаша,
0014 него бити драгој дрвоноша."
0015 И отиде војвода Јанко
0016 собом води Секолу нећака
0017 и отиде с ц[а]рем бојак бити.
0018 Кад су били на сред Браничева
0019 и дођоше на воду на Бранич,
0020 ал['] дјевојке платно бјелијаху.
0021 И говорио војвода Јанко:
0022 "Дајте мени, браничке дјевојке,
0023 дајте мени један аршин платна
0024 да закрпим бијела шатора."
0025 Говориле браничке дјевојке:
0026 "Дај ти нама, млад војвода Јанко,
0027 дај ти нама Секолу нећака,
0028 даћемо ти три шатора платна:
0029 један шатор - платна бијелога
0030 други шатор - платна црвенога
0031 трећи шатор - од зелене свиле."
0032 Онда вели млад војвода Јанко:
0033 "Не будал`те, браничке дјевојке,
0034 не би вам дао Секолу нећака,
0035 не би вам [га] дао за све ваше платно
0036 ни за бјела града Браничкога
0037 ни за поље под Браничким градом."
0038 Онда веле браничке дјевојке:
0039 "Богме ако ћеш, војвода Јанко,
0040 а ти ћеш га дати и бадава!"
0041 Исто оне говоре о тому,
0042 пуче пушка из Браничка града
0043 и удари Секолу нећака
0044 међу очи у чело бијело.
0045 И лјепо га Јанко укопао
0046 и код гроба посадио клупе
0047 и код клупе извео водицу:
0048 тко ти је трудан, нека почива
0049 тко је жедан, нек пије водицу.
0050 Мало за тим постајало време
0051 књигу пишу сестре Секолине:
0052 "О ујаче, наш војвода Јанко,
0053 пошаљи нам Секолу браина.
0054 Секолу ћемо ми оженити
0055 нашли смо му лијепу дјевојку
0056 испросили и прстеновали."
0057 Гледа књигу војвода Јанко
0058 књигу гледа, другу танку пише:
0059 "Не будал`те, сестре Секолине,
0060 Секолу сам одавно женио
0061 црном земљом и травом зеленом."

Интервенције:
і = ј (војвода)
і = и (браина)
е = је (ти је )
дѣте (јат = ије)
люто = лудо
и = ј (драгој)
сц'рем = с царем
срѣд (јат = е)
пранічова = Браничева
додиѡше = дођоше
пранич = Бранич
бѣлі'ѩху (јат = је)
сакр'памь = закрпим
бѣла (јат = ије)
ѿ = од
праничкѡм = Браничким
паћава = бадава
лѣпо (јат = је)
глубе = клупе
тие = ти је
пошали = пошаљи

Коментар:
Епска песма. Погибија младог ратника, стиже га девојакчка клетва.
Реминисценције на Други косовски бој. Сестре моле ујака да им не води јединог брат; на путу бељарице траже Секулу, а кад им га ујак не да, проклињу момка. Без елемената метаморфозе сестрић гине од пушчаног метка. Обред сахране и одговор нећакама да је Секулу оженио ,,црном земљом и травом зеленом“ завршницу варијанте приближава мотивима који су чести међу бугарштицама. За разлику од балада о смрти уречених девојака/младића изузетне лепоте (Вук, СНП III, 77, 78), магијска моћ речи и погледа може бити погубна и за епског јунака. Чак и Марко Краљевић по једној варијанти напушта овај свет пошто "уби њега са града девојка” (Вук, СНП, VI, бр. 27).
Варијанте: Богишић, 19; Вук, СНП II, 85, 86; Krstić 1984: L 12, 4 – Mladoženja/momak umire od devojačkog uroka: 269; p. v. 12: 602; D 1, 4, 3: 124; V 1, 4, 1: 396; В 2, 4, 22 , Druge pesme o ubistvu i pogibiji: 401-402; Х 23, 4 – Poslovično nagoveštavanje neprijatnih stvari: 459; Пешић 1988 : 605-606. В. у ЕР песму бр. 204.
Песме о Секули у ЕР: 17 (стих 8-9), 133, 157, 188 (стих 16). Nedić 1966: 338.
Литература: Nedić 1966: 338; Пешић 1988 : 605-606; Сувајџић 2005 151-168; Делић 2008: 317-332.