Стране: Геземан: 1 2 3 Рукопис: 1 2 3 4 5 6 | < Претходна Песма бр. 157 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Подиже се војвода Јанко, 0002 подиже се да војује војску, 0003 собом води Секолу нећака. 0004 У Секоле сестре милостиве 0005 те се моле свом ујаку Јанку: 0006 "О ујаче, војвода Јанко, 0007 не води нам Секолу браина 0008 Секола ти је јошт дијете лудо." 0009 Ал['] говорило дијете Секола: 0010 "О ујаче, војвода Јанко, 0011 води мене, не остави мене, 0012 да се учим с тобом војевати. 0013 Волим бити другом арамбаша, 0014 него бити драгој дрвоноша." 0015 И отиде војвода Јанко 0016 собом води Секолу нећака 0017 и отиде с ц[а]рем бојак бити. 0018 Кад су били на сред Браничева 0019 и дођоше на воду на Бранич, 0020 ал['] дјевојке платно бјелијаху. 0021 И говорио војвода Јанко: 0022 "Дајте мени, браничке дјевојке, 0023 дајте мени један аршин платна 0024 да закрпим бијела шатора." 0025 Говориле браничке дјевојке: 0026 "Дај ти нама, млад војвода Јанко, 0027 дај ти нама Секолу нећака, 0028 даћемо ти три шатора платна: 0029 један шатор - платна бијелога 0030 други шатор - платна црвенога 0031 трећи шатор - од зелене свиле." 0032 Онда вели млад војвода Јанко: 0033 "Не будал`те, браничке дјевојке, 0034 не би вам дао Секолу нећака, 0035 не би вам [га] дао за све ваше платно 0036 ни за бјела града Браничкога 0037 ни за поље под Браничким градом." 0038 Онда веле браничке дјевојке: 0039 "Богме ако ћеш, војвода Јанко, 0040 а ти ћеш га дати и бадава!" 0041 Исто оне говоре о тому, 0042 пуче пушка из Браничка града 0043 и удари Секолу нећака 0044 међу очи у чело бијело. 0045 И лјепо га Јанко укопао 0046 и код гроба посадио клупе 0047 и код клупе извео водицу: 0048 тко ти је трудан, нека почива 0049 тко је жедан, нек пије водицу. 0050 Мало за тим постајало време 0051 књигу пишу сестре Секолине: 0052 "О ујаче, наш војвода Јанко, 0053 пошаљи нам Секолу браина. 0054 Секолу ћемо ми оженити 0055 нашли смо му лијепу дјевојку 0056 испросили и прстеновали." 0057 Гледа књигу војвода Јанко 0058 књигу гледа, другу танку пише: 0059 "Не будал`те, сестре Секолине, 0060 Секолу сам одавно женио 0061 црном земљом и травом зеленом." |
Интервенције: і = ј (војвода) і = и (браина) е = је (ти је ) дѣте (јат = ије) люто = лудо и = ј (драгој) сц'рем = с царем срѣд (јат = е) пранічова = Браничева додиѡше = дођоше пранич = Бранич бѣлі'ѩху (јат = је) сакр'памь = закрпим бѣла (јат = ије) ѿ = од праничкѡм = Браничким паћава = бадава лѣпо (јат = је) глубе = клупе тие = ти је пошали = пошаљи Коментар: Епска песма. Погибија младог ратника, стиже га девојакчка клетва. Реминисценције на Други косовски бој. Сестре моле ујака да им не води јединог брат; на путу бељарице траже Секулу, а кад им га ујак не да, проклињу момка. Без елемената метаморфозе сестрић гине од пушчаног метка. Обред сахране и одговор нећакама да је Секулу оженио ,,црном земљом и травом зеленом“ завршницу варијанте приближава мотивима који су чести међу бугарштицама. За разлику од балада о смрти уречених девојака/младића изузетне лепоте (Вук, СНП III, 77, 78), магијска моћ речи и погледа може бити погубна и за епског јунака. Чак и Марко Краљевић по једној варијанти напушта овај свет пошто "уби њега са града девојка” (Вук, СНП, VI, бр. 27). Варијанте: Богишић, 19; Вук, СНП II, 85, 86; Krstić 1984: L 12, 4 – Mladoženja/momak umire od devojačkog uroka: 269; p. v. 12: 602; D 1, 4, 3: 124; V 1, 4, 1: 396; В 2, 4, 22 , Druge pesme o ubistvu i pogibiji: 401-402; Х 23, 4 – Poslovično nagoveštavanje neprijatnih stvari: 459; Пешић 1988 : 605-606. В. у ЕР песму бр. 204. Песме о Секули у ЕР: 17 (стих 8-9), 133, 157, 188 (стих 16). Nedić 1966: 338. Литература: Nedić 1966: 338; Пешић 1988 : 605-606; Сувајџић 2005 151-168; Делић 2008: 317-332. |