Стране:   Геземан:  1   2      Рукопис:  1   2   3   < Претходна   Песма бр. 153    Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 А што су ми Карловкиње беле, румене?
0002 Вино пију, папар зобљу те су румене.
0003 Кад им мужи орат иду, оне у крчму,
0004 а кад мужи дома иду, оне у кревет:
0005 „Јао мужу, леле мужу, глава ме боли.“
0006 „Јао жено, жива жељо, да што ћу ти ја?“
0007 „Доведи ми бездеткињу која не роди
0008 нек умеси погачицу трипут сијану,
0009 нек закоље шарку кокош која не носи
0010 и питлића копунића који не пива,
0011 донеси ми сахат меда сада вађена,
0012 донеси ми кондир вина сада точена.“
0013 Пак уста болесница те да поруча:
0014 од погаче не остаде него корица,
0015 од кокоши и копуна не остаде него коштица,
0016 а од вина не остаде него капљица,
0017 а од меда не остаде него воштина.
0018 „Јао жено, жива жељо, млого ти изиде!“
0019 „Јао мужу, леле мужу, не подреци мене.“

Интервенције:
бѣле (јат = е)
ихмь = им
оу = у
желi'ѡ = жељо
без'дѣт'киню (јат = е)
з = с (умеси)
сi'ѩну = сијану
саколѥ = закоље
пѣва (јат = и)
ћ = ђ (вађена)
г = к (корица)
с = ш (коштица)
л' = љ (капљица)
желиѡ = жељо
ѿ = од

Коментар:
Грађанска песма, шаљива ругалица о лошим женама и лаковерним мужевима.
Варијанте: Вук, СНП I, 696; Kuhač IV, 1426, 1451; Kukuljević: 209; Геземан 1925: 336; Недић 1975: 731
Литература: Krnjević 1986: 141