0001 Давори Недо, бела Недо,
0002 убило те ведро небо.
0003 Кад на теби ђердан звекне,
0004 те у мени срце јекне,
0005 мени веле дао би се
0006 о зло дрво, твоје грло.
0007 У кући ти крива греда,
0008 прибила ти оцу леђа
0009 а матери вита ребра
0010 која тебе мени не да.
0011 Више куће суха крушка,
0012 убила ти брата пушка
0013 а за кућом боровина
0014 све ти чума поморила
0015 тебе једну оставила
0016 тебе са мном саставила.
0017 Прид кућом ти дрво крушка,
0018 под њом лежи црна кучка
0019 те на мене порежује
0020 те ми срце повређује.
0021 Под грлом ти ђумиш пуце
0022 пукло твојој сестри срце
0023 која тебе мени не да.

Интервенције:
бѣла (јат = е)
ћ = ђ (ђердан)
ц = з (звекне)
оу = у
срдце = срце
е = је (јекне)
к = г (крива)
т = д (греда)
i= и (прибила)
те = ти (по смислу)
н = њ (њом)
цер'на = црна
г = ж (порежује)
г = ђ (ђумиш)
цц = ц (пуце)
иои = јој
ѿцу = оцу

Коментар:
Грађанска лирика. Љубавне изјаве. Лепотица задаје јад. Слична ЕР 137.
Варијанте: 137, 175, 194, 195; Вук, СНП I, 531, 548, 549 (као скуп појединих мотива)