0001 [И]зрасло ми је дрво зелено
0002 под дрветом ми је свилена халија
0003 на халији седи мајстор Манојло
0004 те кафтан кроји царевој ћери.
0005 Мајстор га кроји, калфа га шије
0006 сребрном иглом, злаћенијем концем.
0007 Туде прође царева кћи
0008 на њу погледа мајстор Манојло,
0009 на њу погледа и кафтан ократи.
0010 Превари се калфа Данојло
0011 на њу погледа, иглу преломи,
0012 иглу преломи, конац прикиде.

Интервенције:
е = је
и = ј (Манојло)
ц'ревои = царевој
жие = шије
ћ = ђ (прође)
ћи = кћи
преѣломи (јат = е)



халі'ѩ = халија = поњава

Коментар:
Љубавна лирска песма. Лепота цареве кћери засени мајстора и калфу.
Прештампано: Пантић 1964: 176; Пантић 2002: 192; Недић 1977: 125; Карановић 1996: 143
Литература: Krnjević 1986: 141, 165-167; Krnjević 1980: 274-275.