0001 Прид кућом ти једно дрво високо
0002 над њим седи птица сојка и соко
0003 ја ти љубим десни образ и око.
0004 Прид кућом ти јаблан дрво високо
0005 загрли ме, душо, и пољуби у око.
0006 Прид кућом ти тамбур куца
0007 да ми госпа распе пуца
0008 под гроцем од сребарца.
0009 Кад ти идем мимо врата,
0010 сијају м' се сва од злата
0011 кључаница од бисера
0012 и твоја уста медена
0013 и твоји зуби бисерни.
0014 Племенита госпа моја,
0015 обдан ходим кано мамљен,
0016 обноћ горим кано пламен
0017 кад не видим душу код мене.

Интервенције:
е = је
i= ј (сојка)
оу = у
куцца = куца
пуцца = пуца
криѡцем = гроцем
сi'ѩюм'се = сијају м' се
п = б (бисера)
и = ји (твоји)
с = з (зуби)

Напомене:
ст. 2: код Геземана: над тим; у оригиналу: над њим

Коментар:
Грађанска лирика. Љубавне изјаве.