0001 Дворе гради аго Асанаго
0002 у висину девет тавановах,
0003 у ширину девет пенџеровах,
0004 шимшир теше, у позлату меће,
0005 клинце кује сребра жеженога
0006 у њих шета девет пауновах
0007 и са њима девет пауница
0008 а на најпре стара пауница
0009 међу њима куна пирлитана.
0010 То се чудо чак до ц[а]ра чуло
0011 маче ц[а]ре два улака брза,
0012 два улака, два хитра јунаках:
0013 "Доведите ми агу Асанагу
0014 кој[']но гради лијепе дворове
0015 у висину девет таванова,
0016 у ширину девет пенџерова,
0017 шимшир теше, у позлату стоји,
0018 клинци су му сребра жеженога
0019 у њих шета девет паунова
0020 и са њима девет пауницах
0021 и на најпре стара пауница,
0022 међу њима куна пирлитана."
0023 И дошла су два улака млада
0024 да савежу агу Асанагу
0025 и лјепо и['] аго дочекао
0026 ал['] им се није поклонио
0027 ни[је] им [с]е дао ни гледати,
0028 а камоли да њега савежу,
0029 већ оседла коња најбољега,
0030 ш њима коња напоредо јаше,
0031 ш њима сабљу напоредо паше,
0032 ш њима поред и у дворе шета
0033 а пређе је с ц[а]рем говорио:
0034 "Хе ти, ц[а]ре, да мој г[о]с[поди]не,
0035 зашто шиљеш по мене улаке?"
0036 Цар га гледи, ништа не говори,
0037 али је љутит аго Асанаго,
0038 једва се јунак досјетио
0039 те се сагне ц[а]ру г[о]с[поди]ну,
0040 цјелива му руку и кољено
0041 и пред њиме шарену алију
0042 и на њему коласту хаздију.
0043 Тад му стаде ц[а]ре говорити:
0044 "Асанаго, моја вјерна слуго,
0045 јел['] истина што људи говоре:
0046 да ти градиш бијеле дворове
0047 у висину девет таванова" etc.
0048 "Јест['] истина, г[о]с[поди]не ц[а]ре,
0049 да ја градим бијеле дворове
0050 у висину девет таванова etc.
0051 по њих шета девет пауновах.
0052 Али што је девет пауновах,
0053 оно ми је девет милих синах;
0054 а што ми је девет пауницах,
0055 оно ми је девет милих снаа;
0056 а што ми је стара пауница,
0057 оно ми је моја вјерна љуба;
0058 а што ми је куна пирлитана,
0059 оно ми је ћерца мезимица."
0060 Говорио ц[а]ре г[о]с[поди]не:
0061 "А, богати, аго Асанаго,
0062 хоћеш ли ми рјечцу послушати
0063 полак ћу ти мога царства дати?
0064 Дај ти мени куну пирлитану
0065 за мојега сине јединога,
0066 а ти сада за царства мојега,
0067 и за мога и за друга царства,
0068 ја ћу теби лјепо оставити
0069 и мојега сина поставити
0070 и ц[а]рицу милу ћерцу твоју
0071 да су они до смрти честити
0072 и да царство на њима остане -
0073 на твојој ћерци јединици
0074 којано је међу браћом расла,
0075 и на мому сину јединому
0076 на кому ћу царство оставити."
0077 Поклони се аго Асанаго,
0078 целива му руку и кољено
0079 и пред њиме шарену халију
0080 и на њему коласту хаздију,
0081 пак говори аго Асанаго:
0082 "Чини, царе, што је теби драго
0083 на част теби мила ћерца моја
0084 и на част ти бјели двори моји
0085 којено сам за ћерцу правио
0086 и за твојега сина јединога."
0087 Ц[а]ру није на прилику било
0088 да с` покори аги Асанаги,
0089 али се је царе покорио
0090 или му је за невољу било.

Интервенције:
граде = гради
ч = џ (пенџеровах)
них = њих
і = ј (најпре)
паіпре = најпре
ћ = ђ (међу)
ц'ра = цара
лѣпе (јат = ије)
стои = стоји
лѣпо (јат = је)
ихмь = им
е = је (није)
шнима = ш њима
ж = ш (јаше)
сц'рем = с царем
гсне = господине
досѣтиѡ (јат = је)
цѣлива (јат = је)
колѣно (јат = је)
ст = зд (хаздију)
вѣрна (јат = је)
истин'на = истина
знао = снаа
рѣцу (јат = је) = рјечцу
и = ј (твојој)
пред нѥму = пред њим
мои = моји

Напомене:
ст. 41, 79 : алија/халија = поњава
ст. 90 : или = јер

Коментар:
Лирско-епска песма, романса. Због изузетног двора и породице, цар се ороди са Хасанагом.
Метафора о породичној идили.
Варијанте: Вук, СНП I, 113; Вук, СНП III, 62; ZNŽOJS IV: 285-286; Krstić 1984: S 5, 6 – Čovek se hvali bogatstvom i mnogobrojnom porodicom: 317; X 23, 7, 2: 461.
Литература: Bošković-Stulli 1975: 68- 76, nap. 28; ХК, Самарџија 2005: 39-73.