Стране: Геземан: 1 2 Рукопис: 1 2 3 4 5 | < Претходна Песма бр. 136 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Књигу пише Јерко Латинине 0002 од рочишта више Шибеника 0003 пак ју шаље на равно Подгорје 0004 до дворова Луке Галоврана: 0005 "А мој побро, Луко Галовране, 0006 купи, брацо, шездесет ајдуках 0007 брездомаца, који дома нема 0008 а за стару и не знаду мајку, 0009 а за вјерне и не знаду љубе, 0010 за јуначке и не хају главе. 0011 Доведи их, побратиме Лука, 0012 чекаћу ти за три бјела данка 0013 на рочишту више Шибеника, 0014 а лјепо ћу ти браћу накитити: 0015 све у руке пушке Талијанке 0016 а везмета писма латинскога, 0017 бритке сабље кова маџарскога, 0018 мор доламе, скерлетне јечерме, 0019 над јечерме токе позлаћене 0020 и приморске самурли-калпаке, 0021 за калпаке шибеничко перје, 0022 пак од Задра токе и чампраге - 0023 водићу браћу прико сиња мора 0024 да Талију земљу поробимо. 0025 Ако бог да и срећа јуначка, 0026 биће доста доин[а] ајдуком." 0027 А кад чуо Галовране Лука, 0028 покупио шездесет ајдуках 0029 бездомацах, који домах не имају, 0030 одведе и[х] Галовране Лука 0031 на рочиште више Шибеника. 0032 Лјепо Јерко браћу дочекао 0033 паке лјепо браћу накитио, 0034 накитио како и дјевојке, 0035 пак наметну и вино и ракију 0036 пак у вино бенђелук помјеша 0037 док јунаке вином опојио, 0038 док и[х] метну мору на галију. 0039 А кад сјутра бјео дан свануо, 0040 хоће живи да у море скачу 0041 под скерлетом и светлим оружјем, 0042 под калпаци и бијелим перјем. 0043 Ал['] подвикну Јерко Латинине: 0044 "Побратиме, Луко Галовране, 0045 попијевај, браћу разговарај, 0046 хоће живи да у море скачу 0047 под калпаци и бијелим перјем." 0048 А кад стаде попјевати Лука: 0049 "Миле мајке, раните се саме, 0050 превари нас Јерко Латинине, 0051 одведе нас прико мора сиња 0052 јал['] добити, ја ли не добити, 0053 већ јуначке главе погубити." 0054 Ал['] цикну Јерко као змија љута 0055 пак потрже оковану ћорду 0056 те одсјече јунак Луки главу 0057 паке га мртва у море баци. 0058 Здраво Јерко прико мора пређе 0059 и Талију земљу поробише, 0060 тешко, брате, благо задобише 0061 и без ране и без мртве главе, 0062 и натраг се лјепо повратише. |
Интервенције: е = је (Јерко) ѿ = од пѡдпорі'e = Подгорје и = ј (мој) братцо = брацо шесть десеть = шездесет і = ј (мајку) вѣр'не (јат = је) бѣла (јат = је) лѣпо (јат = је) с = з (везмета) п = б (бритке) ч = џ (маџарскога) д = т (токе) і = и (приморске) сатра = Задра б = п (чампраке) срѣћа (јат = е) кои = који дѣвоіке (јат = је) ћ = ђ (бенђелук) помѣша (јат = је) бѣо (јат = је) бѣлим (јат = ије) попѣвати (јат = је) прѣвари (јат = е) лута = љута т = д (ћорду) ѿсѣче (јат = је) = одсјече Коментар: Епска песма. Сумња у побратима. Јерко позива Луку Галоврана и обећава опрему за дружину. Чета се напије и када се хајдуци отрезне у лађи, хоће да скачу у море. Лука криви Јерка, а овај га убије, дружину води преко мора и пљачкају ,,земљу Талију“. Варијанте: Вук, СНП III, 41 Литература: Пешић 1967/1972: 260-284. |