0001 Књигу пише Јерко Латинине
0002 од рочишта више Шибеника
0003 пак ју шаље на равно Подгорје
0004 до дворова Луке Галоврана:
0005 "А мој побро, Луко Галовране,
0006 купи, брацо, шездесет ајдуках
0007 брездомаца, који дома нема
0008 а за стару и не знаду мајку,
0009 а за вјерне и не знаду љубе,
0010 за јуначке и не хају главе.
0011 Доведи их, побратиме Лука,
0012 чекаћу ти за три бјела данка
0013 на рочишту више Шибеника,
0014 а лјепо ћу ти браћу накитити:
0015 све у руке пушке Талијанке
0016 а везмета писма латинскога,
0017 бритке сабље кова маџарскога,
0018 мор доламе, скерлетне јечерме,
0019 над јечерме токе позлаћене
0020 и приморске самурли-калпаке,
0021 за калпаке шибеничко перје,
0022 пак од Задра токе и чампраге -
0023 водићу браћу прико сиња мора
0024 да Талију земљу поробимо.
0025 Ако бог да и срећа јуначка,
0026 биће доста доин[а] ајдуком."
0027 А кад чуо Галовране Лука,
0028 покупио шездесет ајдуках
0029 бездомацах, који домах не имају,
0030 одведе и[х] Галовране Лука
0031 на рочиште више Шибеника.
0032 Лјепо Јерко браћу дочекао
0033 паке лјепо браћу накитио,
0034 накитио како и дјевојке,
0035 пак наметну и вино и ракију
0036 пак у вино бенђелук помјеша
0037 док јунаке вином опојио,
0038 док и[х] метну мору на галију.
0039 А кад сјутра бјео дан свануо,
0040 хоће живи да у море скачу
0041 под скерлетом и светлим оружјем,
0042 под калпаци и бијелим перјем.
0043 Ал['] подвикну Јерко Латинине:
0044 "Побратиме, Луко Галовране,
0045 попијевај, браћу разговарај,
0046 хоће живи да у море скачу
0047 под калпаци и бијелим перјем."
0048 А кад стаде попјевати Лука:
0049 "Миле мајке, раните се саме,
0050 превари нас Јерко Латинине,
0051 одведе нас прико мора сиња
0052 јал['] добити, ја ли не добити,
0053 већ јуначке главе погубити."
0054 Ал['] цикну Јерко као змија љута
0055 пак потрже оковану ћорду
0056 те одсјече јунак Луки главу
0057 паке га мртва у море баци.
0058 Здраво Јерко прико мора пређе
0059 и Талију земљу поробише,
0060 тешко, брате, благо задобише
0061 и без ране и без мртве главе,
0062 и натраг се лјепо повратише.

Интервенције:
е = је (Јерко)
ѿ = од
пѡдпорі'e = Подгорје
и = ј (мој)
братцо = брацо
шесть десеть = шездесет
і = ј (мајку)
вѣр'не (јат = је)
бѣла (јат = је)
лѣпо (јат = је)
с = з (везмета)
п = б (бритке)
ч = џ (маџарскога)
д = т (токе)
і = и (приморске)
сатра = Задра
б = п (чампраке)
срѣћа (јат = е)
кои = који
дѣвоіке (јат = је)
ћ = ђ (бенђелук)
помѣша (јат = је)
бѣо (јат = је)
бѣлим (јат = ије)
попѣвати (јат = је)
прѣвари (јат = е)
лута = љута
т = д (ћорду)
ѿсѣче (јат = је) = одсјече

Коментар:
Епска песма. Сумња у побратима. Јерко позива Луку Галоврана и обећава опрему за дружину. Чета се напије и када се хајдуци отрезне у лађи, хоће да скачу у море. Лука криви Јерка, а овај га убије, дружину води преко мора и пљачкају ,,земљу Талију“.
Варијанте: Вук, СНП III, 41
Литература: Пешић 1967/1972: 260-284.