Стране: Геземан: 1 2 3 Рукопис: 1 2 3 4 5 6 7 | < Претходна Песма бр. 134 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Наслони се војвода Јанко 0002 на голу сабљу, на бојно копље 0003 на Сибину граду маџарскому 0004 ал['] му иде Јелица сестрица: 0005 "Ао мој брате, војвода Јанко, 0006 која ти је голема невоља 0007 те си ми се наслонио, брате, 0008 на голу сабљу и на бојно копље 0009 на Сибину граду маџарскоме?" 0010 Ал['] говори војвода Јанко: 0011 "Мучи Јело, моја драга сестро, 0012 како ми је голема невоља: 0013 видиш секо Велебит планину 0014 гдино горе до два огња жива 0015 и код огња два џелата млада, 0016 онде ће ме метати на муке. 0017 Већ дај ми, секо, твог једног сина 0018 твога сина, а нећака мога 0019 да га метну на муке за мене." 0020 Али вели Јелица сестрица: 0021 "Јао брате, војвода Јанко, 0022 ако би[х] ти дала Милована 0023 Милован је мајки миловање; 0024 ако ли би[х] дала Радована 0025 Радован је друго радовање; 0026 већ даћу ти сина Вукосава 0027 да га метну за тебе на муке." 0028 Пак оде мајка двору своме 0029 накити сина што љепше може, 0030 накити га како и дјевојку 0031 пак на главу калпак и перје: 0032 "Хајди, сине, у сватове ујцу!" 0033 Ал['] говори дјете Вукосаве: 0034 "А немој ме, драга моја мајко, 0035 ноћас сам ти чудан санак снио: 0036 дуну ветар с Велебит планине 0037 ужеже ми косе на врх главе 0038 и смакну ми зелен вјенац с главе, 0039 бог ће дати да ће добро бити." 0040 Ал['] му вели мила стара мајка: 0041 "А не бој се, синко Вукосаве, 0042 на сан дошло, на сан и отишло!" 0043 Пак га узе за десницу руку 0044 одведе га Велебит планини 0045 а кад је било на врх Велебита, 0046 [он]да викну дјете Вукосаве: 0047 "А бога ти, моја мила мајко, 0048 нису тамо мог ујака двори, 0049 веће тамо Велебит планина 0050 гдино горе до два огња жива 0051 и код огња два џелата млада 0052 онде ће ме на муке метати." 0053 Кад дођоше два џелата млада 0054 онда веле два млада џелата: 0055 "Ах Јелице, ах госпођо наша, 0056 мила сестро војводе Јанка, 0057 може л` бити нећак за ујака?" 0058 Ал['] говори госпођа Јелица: 0059 "А бога ми, два млада џелата, 0060 може бити нећак за ујака." 0061 Узеше га два џелата млада 0062 и дијете у огањ бацише, 0063 а подвикну дјете Вукосаве 0064 а мајка му бјелу двору оде: 0065 "Ао мајко, ноге изгорише 0066 које су те лјепо послушале!" 0067 А каде му руке догорише: 0068 "Јао мајко, изгорише руке 0069 које су те лепо загрлиле!" 0070 А каде му уста догорише: 0071 "Јао мајко, уста изгорише 0072 која су те лепо пољубила!" 0073 Али мајка с['] обазрити неће. 0074 Али слуша са планине вила 0075 пак се вила заплакала сама 0076 паке викну са планине вила: 0077 "Окрени се, Јелице госпођо, 0078 окрени се, да те бог убије, 0079 те погледај свог сина на муку!" 0080 А како се Јела окренула, 0081 таки мртва црној земљи пала 0082 устрјели ју из горице вила. |
Интервенције: і = ј и = ј (бојно) ч = џ (маџарскому) е = је (Јелица) велевить = Велебит ѡгна = огња желата = џелата ѿде = оде (отиде?) лѣп'ше (јат = је) = љепше дѣвоіку (јат = је) хаиди = хајде дѣте (јат = је) вѣнац (јат = је) ѿ = од (одведе) ог'на = огња ћ = ђ (дођоше) дѣте (јат = ије) бѣлу (јат = је) лѣпо (јат = је) сьгр'лиле = загрлиле с = з (заплакала) устрѣли (јат = је) Коментар: Епско-лирска песма, балада. Мајка жртвује сина за брата. Вила кажњава мајку. Варијанте: Геземан 1925: 336; Krstić 1984, A 5, 7, 16 Vila ustreli rđavu majku momka (kada se oženi): 17; Krstić 1984: H 4, 1, 3, 7 − Mati žrtvuje sina da bi spasla brata: 196: 196; H 8, 2,1, 6 – Sestra žrtvuje sina za brata: 210, p. v. 164: 620. Песме о Сибињанин Јанку из ЕР: 17 (стих 5, 8), 50, 75, 92 (стих 27), 109, 133, 134, 157, 188 (стих 16). Nedić 1996: 339. Литература: Влаховић 1956: 206-213; Лома 2002: 95; Пандуревић 2005: 395-403, 2005/а 83-96; Делић 2008: 317-332. |