Стране: Геземан: 1 2 Рукопис: 1 2 3 4 | < Претходна Песма бр. 133 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Јошт зорице ни бијела данка, 0002 а допаде Свилокос Угрине 0003 под шаторе војводе Јанка: 0004 "Жље га сјео, војвода Јанко, 0005 жље га сјео и попио вина, 0006 зло ти вино, гора ти ракија, 0007 сва [је] твоја војска изгинула." 0008 Онда вели војвода Јанко 0009 "Не будали, Свилокос Угрине, 0010 јошт ти ниси боја ни видио, 0011 а камо да си бој ударао!" 0012 Онда вели Свилокос Угрине: 0013 "На милост ти, г[о]с[поди]не Јанко, 0014 ја сам бил у седам бојевах 0015 данас био сам у осам бојавах 0016 ја нисам боја видил већега 0017 како стоје добрих коњах вриска, 0018 коњах вриска, а јунаках вика, 0019 од пушаках и од тешких ранах 0020 и од бритких сабљах демискиња. 0021 И Секолу крвна рана најде 0022 носи десну руку у лијевој, 0023 лјеву ногу пред собом на коња." 0024 Кад то чуо војвода Јанко, 0025 он баци чаше и бокале 0026 пак се б[о]гу помолио врло 0027 и отиде у ту своју војску 0028 пак [је] своју војску слободио: 0029 "О јунаци, о дружино моја, 0030 не бојте се, не припадајте се 0031 јошт је вам[а] Јанко у животу." 0032 Када видила Јанкова дружба, 0033 који био јунак и обрањен, 0034 а не има тешке крвне ране, 0035 о[д]мах скочи на ноге јуначке. 0036 На Турке јуриш учинише 0037 и бог даде војводи Јанку 0038 и турску је војску задобио. 0039 Кога Турчина уфатио жива, 0040 а кому је главу одсјекао, 0041 а који је Турчин утекао, 0042 нека иде својем бјелу двору, 0043 нек не иде на војводу Јанка. |
Интервенције: бѣла (јат = ије) свилень козь = Свилокос жле = жље е = је сѣѡ (јат = је) горі'ѩ = гора и = ј (војска) гсне = господине ѡщь = јошт милѡсти = милост ти ѿ = од ж = ш (тешких) п = б (бритких) т = д (демискиња) і = ј (најде) лѣвои (јат = ије) лѣву (јат = је) б'гу = богу пріпадатесе = припадајте се кои = који о мах = одмах ѿсѣкаѡ (јат = је) = одсјекао бѣлу (јат = је) Коментар: Епска песма. Рањеник доноси војводи Јанку извештај о поразу војске. Јанко на бојишту храбри војску и хришћани победе Турке. Могуће реминисценције на Други косовски бој (1448) су веома бледе у односу на тематски круг бугарштица (Богишић, 9, 10, 19 20, 21, 25, 28, 29) и неколико десетерачких варијаната о Секулиној метаморфози (Вук, СНП II, 85, 86) и сукобу са Турцима на Косову (Вук, СНП III, 30). Необичан обрт гради се појавом војсковође на бојишту, чиме је пораз преокренут у победу. Овакав исход удаљава варијанту од тематске целине, али одражава потребу певача (и слушалаца) да се ратни поход оконча у корист хришћанске војске. Песме о Секули у ЕР: 17 (стих 8-9), 133, 157, 188 (стих 16). Nedić 1966: 338. Песме о Сибињанин Јанку из ЕР: 17 (стих 5, 8), 50, 75, 92 (стих 27), 109, 133, 134, 157, 188 (стих 16). Nedić 1996: 339. Варијанте: у ЕР 179; Богишић, 29, 32, 102; Вук, СНП VI, 49; Вук, СНП VIII, 39; Милутиновић 82, 161; Krstić 1984: O 17 – Bojevi, ratovi, četovanja – razno: 306. Литература: Krnjević 1980: 256 |