0001 Гором језде два мила браина
0002 један другом добра коња љуби.
0003 Гледале и[х] виле из горице,
0004 говорила вила Мандалина:
0005 "Тко би браћу омразио ову?"
0006 Говорила вила Катарина:
0007 "Ја ћу браћу ласно омразити
0008 створићу се лијепом дјевојком."
0009 И отиде пред њих у горицу.
0010 А кад дојде пред њих у горицу,
0011 онда веле два мила браина:
0012 "Ожени ме, мој мили браине,
0013 ожени ме том лјепом дјевојком."
0014 У тому се браћа завадише
0015 потргоше своје бритке сабље
0016 млађи братац старијег погуби
0017 пак узима лијепу дјевојку
0018 те [је] меће за се на коњица
0019 три је пута пасом припасао
0020 а четврти од сабље кајасом
0021 и отиде прико горе јунак.
0022 Мало ишао по горици
0023 а кад се натраг обазрио,
0024 али не има лијепе дјевојке.
0025 Онда му се тешко ражалило
0026 паке се натраг повратио,
0027 повратио свому милу брацу,
0028 те својега браца укопао.
0029 Пак потрже ноже од појаса
0030 те удари себе у срдашце.
0031 Онди пала до два нова гроба
0032 с курве кучке прибијеле виле.

Интервенције:
е = је (један)
другрѡм = другом
лѣпѡм (јат = ије)
дѣвоікѡм (јат = је)
и = ј (дојде)
лѣпѡм (јат = је)
с = з (завадише)
п = б (бритке)
маћи = млађи
з = с (пасом)
ѿ = од
ж = ш (тешко)
разжалило = ражалило
братцу = брацу
потер'же = потрже
сердаце = срдашце
зкур'ве = с курве
прібѣле (јат = ије)

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Вила завади браћу. Братоубица се покаје и изврши самоубиство.
Како је запажено у литератури, овај тип обраде мотива братоубиства посебно се приближава завршници прозне варијанте о девојци бржој од коња (Вук, СНП, 24). Снажан импулс предања (представа о митском бићу и вилинском утицају на људе) модификовао је и структуру бајке, док се баладичне обраде завршавају доследно, смрћу оба брата.
Варијанте: Богишић, 43; Вук, СНП II, 10, 11; Петрановић, 6; Геземан 1925: 336; Krstić 1984: p. v. 153: 618, V 3, 8 – Samoubistvo brata: 403-404. В. у ЕР песму бр. 112.
Прештампано: Карановић 1998: 124-125; Сувајџић 1998: 153 и 202, бр. 58.
Литература: Schmaus 1966: 100-138; Латковић 1975: 250; Krnjević 1980: 252; Карановић 1998: 124-125.