001 Вијале се две магле сиње,
002 то не биле ни маглице сиње,
003 већ то биле две чете мале,
004 једна турска, а друга каурска.
005 Прид турском [је] Јелечковић Мујо,
006 прид каурском војвода Јуриша
007 с побратимом Сењанин Иваном.
008 Књигу пише Јуриша војвода
009 те ју шаље Јелечковићу Муји:
010 "Побратиме, Јелечковић Мујо,
011 издај мени Виду Маринчића
012 даћу теби три топа скерлета
013 и четири жута сактијана
014 те ти крој дружини доламе
015 постављај је жутим сактијаном."
016 Онда вели Јелечковић Мујо:
017 "Побратиме, Јуриша војвода,
018 ја ти Вида издавати не могу
019 јер ћеш кога друга обранити."
020 Онда вели Јуриша војвода:
021 "Побратиме, Јелечковић Мујо,
022 мореш мени Вида издат ласно
023 шаљи дружбу редом на водицу
024 ја ћу чекат['] на води студеној
025 с побратимом Сењанин Иваном."
026 То је њега послушао Мујо
027 те он дружбу на водицу шаље.
028 А када се дружба обредила,
029 ред дојде Виду Маринчићу.
030 Онда вели Јелечковић Мујо:
031 "Побратиме, Виде Маринчићу,
032 узми видро, те пођи на воду."
033 Онда вели Виде Маринчићу:
034 "Арамбаша, Јелечковић Мујо,
035 ја не могу поћи на водицу
036 јер сам ноћас чудан санак снио:
037 кад ја дођох на воду за гору,
038 ал['] на води две змије љуте."
039 Онда вели Јелечковић Мујо:
040 "Узми, Виде, видро оковано
041 те ти иди на воду студену."
042 И Виду се не море на ино
043 узе видро и оде на воду.
044 А кад дојде на воду студену,
045 ал['] на води две љуте змије:
046 једно змија Јуриша војвода,
047 а другао је Сењанин Иване.
048 Стиште пушку Јуриша војвода
049 да удари Вида Маринчића
050 не уста му, оста[ла] му пуста!
051 Стиште своју Виде Маринчићу
052 и удари војводу Јуришу
053 на зло мјесто у срце јуначко
054 мртав Јуро паде црној земљи.
055 Стиште своју од Сења Иване
056 те удара Виду Маринчића
057 у добро га мјесто погодио
058 међу очи у чело бијело,
059 мртав паде Виде на земљицу.
060 А посла му Сењанин Иване,
061 послао Јелечковићу Муји,
062 послао му три топа скерлета
063 и четири жута сактијана:
064 "Крој, Мујо, дружини доламе."
065 А Иване Јуру укопао,
066 остаде Јуро [да] чува страже
067 брез промене докле [је] крајине.

Интервенције:
Виале = Вијале
било = биле
е = је (једна)
г = к (каурска)
и = ј (Мујо)
і = ј (војвода)
т = д (Виду)
сагдиана = сактијана
шали = шаљи
ћ = ђ (пођи)
с = з (змије)
ѿде = оде
ѡстаму = остала му
мѣсто (јат = је)
цер'нои зем'лі = црној земљи
ѿ = од
бѣло (јат = ије)
мертавь = мртав
землицу = земљицу
Муи = Муји

Коментар:
Епска песма. Неверни побратим. Сукоб турске чете коју предводи Јелечковић Мујо и Сењана на чијем је челу Сењанин Иво. Траже од Мује да изда побратима Вида Маринчића. Сењани праве заседу на води, убијају јунака и плаћају обећано благо неверном побратиму.
Варијанте: Богишић, 73; Вук, СНП VIII, 9 – 11; Вук, СНП, IX, 1, 11; Милутиновић, 89; Krstić 1984: S 11, 15 – Neverstvo i izdaja – razno: 345.
Прештампано: Самарџија 2001: 526-528; Сувајџић 2003: 129-131.
Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339.
Литература: Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 242; Клеут 1987; Сувајџић 2003: 357-359