Стране: Геземан: 1 2 Рукопис: 1 2 3 4 5 6 7 | < Претходна Песма бр. 131 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
001 Вијале се две магле сиње, 002 то не биле ни маглице сиње, 003 већ то биле две чете мале, 004 једна турска, а друга каурска. 005 Прид турском [је] Јелечковић Мујо, 006 прид каурском војвода Јуриша 007 с побратимом Сењанин Иваном. 008 Књигу пише Јуриша војвода 009 те ју шаље Јелечковићу Муји: 010 "Побратиме, Јелечковић Мујо, 011 издај мени Виду Маринчића 012 даћу теби три топа скерлета 013 и четири жута сактијана 014 те ти крој дружини доламе 015 постављај је жутим сактијаном." 016 Онда вели Јелечковић Мујо: 017 "Побратиме, Јуриша војвода, 018 ја ти Вида издавати не могу 019 јер ћеш кога друга обранити." 020 Онда вели Јуриша војвода: 021 "Побратиме, Јелечковић Мујо, 022 мореш мени Вида издат ласно 023 шаљи дружбу редом на водицу 024 ја ћу чекат['] на води студеној 025 с побратимом Сењанин Иваном." 026 То је њега послушао Мујо 027 те он дружбу на водицу шаље. 028 А када се дружба обредила, 029 ред дојде Виду Маринчићу. 030 Онда вели Јелечковић Мујо: 031 "Побратиме, Виде Маринчићу, 032 узми видро, те пођи на воду." 033 Онда вели Виде Маринчићу: 034 "Арамбаша, Јелечковић Мујо, 035 ја не могу поћи на водицу 036 јер сам ноћас чудан санак снио: 037 кад ја дођох на воду за гору, 038 ал['] на води две змије љуте." 039 Онда вели Јелечковић Мујо: 040 "Узми, Виде, видро оковано 041 те ти иди на воду студену." 042 И Виду се не море на ино 043 узе видро и оде на воду. 044 А кад дојде на воду студену, 045 ал['] на води две љуте змије: 046 једно змија Јуриша војвода, 047 а другао је Сењанин Иване. 048 Стиште пушку Јуриша војвода 049 да удари Вида Маринчића 050 не уста му, оста[ла] му пуста! 051 Стиште своју Виде Маринчићу 052 и удари војводу Јуришу 053 на зло мјесто у срце јуначко 054 мртав Јуро паде црној земљи. 055 Стиште своју од Сења Иване 056 те удара Виду Маринчића 057 у добро га мјесто погодио 058 међу очи у чело бијело, 059 мртав паде Виде на земљицу. 060 А посла му Сењанин Иване, 061 послао Јелечковићу Муји, 062 послао му три топа скерлета 063 и четири жута сактијана: 064 "Крој, Мујо, дружини доламе." 065 А Иване Јуру укопао, 066 остаде Јуро [да] чува страже 067 брез промене докле [је] крајине. |
Интервенције: Виале = Вијале било = биле е = је (једна) г = к (каурска) и = ј (Мујо) і = ј (војвода) т = д (Виду) сагдиана = сактијана шали = шаљи ћ = ђ (пођи) с = з (змије) ѿде = оде ѡстаму = остала му мѣсто (јат = је) цер'нои зем'лі = црној земљи ѿ = од бѣло (јат = ије) мертавь = мртав землицу = земљицу Муи = Муји Коментар: Епска песма. Неверни побратим. Сукоб турске чете коју предводи Јелечковић Мујо и Сењана на чијем је челу Сењанин Иво. Траже од Мује да изда побратима Вида Маринчића. Сењани праве заседу на води, убијају јунака и плаћају обећано благо неверном побратиму. Варијанте: Богишић, 73; Вук, СНП VIII, 9 – 11; Вук, СНП, IX, 1, 11; Милутиновић, 89; Krstić 1984: S 11, 15 – Neverstvo i izdaja – razno: 345. Прештампано: Самарџија 2001: 526-528; Сувајџић 2003: 129-131. Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339. Литература: Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 242; Клеут 1987; Сувајџић 2003: 357-359 |