0001 Шетала се Ђулум агиница
0002 од Стјенчаца до Љубичкога
0003 прам њој шеће Ајманићу Кучо.
0004 Бога моли Ајманићу Кучо:
0005 "Пуни вјетрац с брда српачкога
0006 те ти снеси булам['] бурунџуке
0007 и госпоји Ђулум-агиници
0008 да ја видим госпојице лице."
0009 Бога моли, богу се намоли:
0010 пуну вјетар с брда српачкога
0011 и он снесе булам['] бурунџуке
0012 и госпоји Ђулум-агиници
0013 те јој бјело лице угледао.
0014 А када је лице угледао,
0015 [та]да се јунак [п]оболио болом
0016 и отиде свому бјелу двору
0017 и он лежи у бијелу двору,
0018 у двору и на меку душеку.
0019 Све госпоје к њему долазише,
0020 не долази Ђулум агиница.
0021 Карала ју Ђалап агиница:
0022 "Што си боља од иних госпојах
0023 те не ходиш Ајманићу Кучи,
0024 што не ходиш те га не обајдеш
0025 хоће ли се приболити јунак?"
0026 И њој не може бити на ино
0027 већ отиде Ајманићу Кучи;
0028 а кад доиде двору бијелому,
0029 она иде горе у чардаке
0030 али Кучо лежи у чардаку,
0031 у чардаку на меку душеку,
0032 покрио се зеленом доламом
0033 и по глави везеном марамом.
0034 Открила га Ђулум агиница
0035 с бјела лица везену мараму.
0036 Онда вели Ђулум агиница:
0037 "Курво једна, Ђалап-агинице,
0038 није њему лице за умрло,
0039 већ [је] ово лице за љубљење."
0040 Скрену скуте и појде напоље
0041 скочио је Кучо Ајманићу
0042 и узима Ђулум-агиницу,
0043 узима ју за бијелу руку
0044 и био чардак затворио,
0045 а њу меће на меке душеке
0046 љубио ју три дни и три ноћи.
0047 Кад четврти данак освануо,
0048 онда пусти Ђулум-агиницу.
0049 Ал['] се фата Ђулум агиница,
0050 фата се руком у џепове
0051 те извади тридесет дукатах
0052 те и[х] даје Ајманићу Кучи:
0053 "На ти, Кучо, те се напи вина."
0054 Пак отиде двору бијелому,
0055 а отиде Кучо у меану
0056 те он сиде пити ладно вино.
0057 А кад се мало понапио вина,
0058 онда вели Ајманићу Кучо:
0059 "О јунаци, драга браћо моја,
0060 ходите, браћо, да се напијемо
0061 имам зашто пити ладно вино:
0062 дала ми је Ђулум агиница,
0063 дала ми је тридесет дукатах."
0064 То је чула Ђулум агиница
0065 пак отиде на суд на кадију:
0066 "Суди мени, ефенди кадија,
0067 Кучо ми је силу учинио
0068 и узео тридесет дукатах,
0069 обеси га, господине драги!"
0070 И кадија сиџил учинио
0071 да обисе Кучу Ајманића.
0072 Доведоше Кучу Ајманића,
0073 доведоше, а и обесише.

Интервенције:
ћ = ђ (Ђулум)
ѿ = од
е = је (Стјенчаца)
і = ј (Ајманићу)
вѣтрац (јат = је)
сбер'та = с брда
п = б (булам)
ч = џ (бурунџуке)
ои = оји (госпојице)
пуни = пуну
бѣло (јат = је)
да = тада
оболиѡ = поболио
бѣлу (јат = ије)
кнѥму = к њему
ћала пакиница = Ђалап агиница
прѣболети (јат = и)
нои = њој
чердаке = чардаке
зокрила = открила
сбѣла = с бјела
оумер'ло = умрло
любинѥ = љубљење
наполи = напоље
с = з (за)
ч = џ (џепове)
овеси = обеси
овисе = обисе
мие = ми је
овесоше = обесише

Коментар:
Лирско-епска песма, романса. Намамљена удата жена походи лажног болесника. Ајманић Кучо угледа Туркињи лице када ветар склони зар и пати од љубави. Она га посети, а он је обљуби и хвали се у крчми. Љута жена га тужи кадији, а кадија пресуди да момка обесе. Геземан указује на сличност обрада са мотивима из Библије (Друга књига Самуилова, 13, 1-22; Геземан 1925: 336). Старозаветна прича, међутим, превару лажног болесника подређује околностима инцеста. Амнонова страст за сестром Тамаром, након почињеног греха, такође се кажњава, али на другачији начин.
Варијанте: ЕР 55, 191, 193; Вук, СНП I, 737; Вук, СНП V, 698; Krstić 1984: S 12 – Nepoštenje, nečasnost: 346; Krstić 1984: J 1, 3, 1: 234; T 2, 1, 5 – Momak se učini da je mrtav/bolestan da bi domamio devojku/ženu: 359; p. v. 180: 622.
Литература: Латковић 1975: 284-285; Пандуревић 2008: 359-388