Стране:   Геземан:  1   2   3      Рукопис:  1   2   3   4   5   6   7   8   < Претходна   Песма бр. 126   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Турчин јунак по Будиму хода
0002 и са собом добра коња вода
0003 добар му је коњиц на продаји,
0004 добар коњиц и цјене големе,
0005 нитко коња куповати неће.
0006 Намери се турско момче младо
0007 те погоди доброга коњица,
0008 али га је чудно погодио:
0009 што први ред на коњу добије,
0010 да он оно даје за коњица.
0011 Пак се лјепо онди погодише.
0012 Узе Туре доброга коњица
0013 оседла га пак седе на њега,
0014 врже на се калпак и челенку,
0015 копље узе и сабљу припаса
0016 и у руке лака буздована,
0017 пак отиде под Јанока града
0018 пак у пољу под Јаноком градом
0019 добра коња игра младо Туре.
0020 Гледају га јаночке катане,
0021 гледајући говоре међ['] собом:
0022 "Давор боже, да врла јунака,
0023 врла јунака и добра коња,
0024 како бисмо њега уфатили?
0025 Ако ћемо тјерати јунака,
0026 добар је коњ те ће нам утећи."
0027 Ал['] говори јаночки војвода:
0028 "Чујете ли, драга браћо моја,
0029 ако ћемо тјерати Турчина,
0030 нећемо га уфатити млада.
0031 Да се Туре у коња не узда,
0032 не би дошао под Јанока града.
0033 Већ знате ли, драга браћо моја,
0034 како ћемо Туре уфатити:
0035 да шиљемо дјевојке на воду,
0036 а ја хоћу моју драгу сестру
0037 Јелицу моју којој пара није,
0038 врћи ћу на њу и свилу и злато
0039 не би ли се Туре забавило
0040 с дјевојкама на води студеној
0041 пак ћемо Туре уфатити онда."
0042 Што рекоше и то учинише
0043 те послаше дјевојке на воду
0044 и прид њима секу војводину,
0045 и одоше на воду студену.
0046 Око њих Туре добра коња игра
0047 докле се је домислио јунак
0048 како ће уфатити дјевојку.
0049 Пак говори турско момче младо:
0050 "Чујеш Јело, секо војводина,
0051 дај де ми, душо, ладне водице
0052 јере сам ти врло ожеднио."
0053 Њему даје дјевојка водице,
0054 не хте Туре да воде узима,
0055 већ уфати дјевојку за руку
0056 пак ју баци за се на коњица,
0057 три пут је пасом припасао
0058 а четврти од сабље кајасом,
0059 пак побиже прико поља равна
0060 и однесе лијепу дјевојку,
0061 а за њиме јуначке катане
0062 тјераше га, стићи не могоше.
0063 Отиде Туре бијелу Будиму
0064 с дјевојком, али је невесело.
0065 Али га пита лијепа дјевојка:
0066 "Што си, Туре, врло невесело:
0067 ил['] си груба роба уфатио?"
0068 Ал['] говори турско момче младо:
0069 "Не питај ме, драга душо моја,
0070 како [не]ћу ја бити невесело.
0071 Кад сам коња мога куповао,
0072 добар коњиц и добре је цене,
0073 добре цене - три стотин['] дукатах,
0074 а у мене, душо, блага не има
0075 да ја платим доброга коњица
0076 јере сам коња љуто погодио:
0077 што први ред на коњу добијем,
0078 да ја дадем за добра коњица.
0079 Узеће те за добра коњица
0080 те ми жао, драга душо моја."
0081 Насмија се лијепа дјевојка
0082 пак говори лијепа дјевојка:
0083 "Та не бој се, турско младо момче,
0084 у џепу имам за триста дукатах
0085 јошт ђердан имам од хиљаде,
0086 платићемо таки добра коња
0087 ђердан ћемо продати за благо
0088 а ја ћу ти бити вјерна љуба."
0089 Што рекоше, брзо учинише:
0090 плати Туре доброга коњица,
0091 ђердан даше за хиљаду дукат['],
0092 јошт му Јела била вјерна љуба.

Интервенције:
муе = му је
продаи = продаји
цѣне (јат = је)
мум'че = момче
е = је
пер'ви = први
лѣпо (јат = је)
ст.11: два пута лѣпо
з = с (припаса)
пустоана = буздована
ћ = ђ (међ)
т = д (да)
врло = врла
тѣрати (јат = је)
і = ј (војвода)
дѣвоіке (јат = је)
и = ј (којој)
верћићу = врћи ћу
не билилисе = не би ли се
с = з (забавило)
нима = њима
ѿдоше = одоше
них = њих
верло = врло
кти = хте
лѣпу (јат = ије)
тѣраше (јат = је)
добрѣ (јат = е)
цѣне (јат = е)
люто = љуто? лудо? ст. 76
на смі'ѩсе = насмија се
да = та
ч = џ (џепу)
ѿ = од
вѣрна (јат = је)

Коментар:
Епска песма. Турчин купује коња и погоди се да преда оно што прво задобије на коњу. Изазива јунаке у Јаноку, који хоће да га намаме и шаљу девојке на воду. Али, Турчин отима војводину сестру Јелицу и утекне потери. Девојка даје благо које има да отплати коња и постаје му љуба.
Осим афирмације муслиманског јунака и спремности отете хришћанке да му остане љуба, занимљив је и мотив погодбе о уступању првог плена. Такви услови могу бити део развијене композиције бајке, односно један вид експозиције, након које следе провере јунака. Неутралисање елемената фантастике под притиском жанровског система, у овом случају такође води ка срећном исходу, мада би уз незнатне варијације расплет могао добити и трагичан крај.
Варијанте: Вук, СНП I, 577; Вук, СНП II, 82; Вук, СНП V, 552; Krstić 1984: L 4, 2, 5 – Momak zatraži od devojke vode, vina, ispisti jagluk ili joj pruži jabuku, a kad mu ona pruži ruku, uhvati je, metne iza sebe na konja i utekne: 260. X 22, 7 – Junak kupi konja na veresiju i obeća da će za njega dati prvo što na njemu dobije: 457.
Литература: Schmaus 1953: 233