001 Или грми ил['] се земља тресе,
002 ил['] се море бије о брегове,
003 ил['] се бије море о мраморје?
004 Нити грми, нит['] се земља тресе,
005 нити бије море о мраморје,
006 већ пуцају на Задру лубарде.
007 Чини бане големо весеље
008 јер је добра сужња ухватио,
009 добра сужња Прљу Радосава.
010 Одведоше Прљу на ковача
011 да му меће негве до кољена
012 а лисице на бијеле руке
013 студен синџир на грло бијело.
014 Јошт не дошао Прља ковачу,
015 глас га срете, а два сусретоше:
016 "На милост [т]и, г[о]с[поди]не бане,
017 ти не води Прљу на ковача
018 не куј му негве до кољена
019 ни лисице на бијеле руке
020 студен синџир на грло бијело
021 уфатио Прљић Радоица,
022 уфатио твоју госпођицу,
023 госпођицу твоју бановицу
024 и твојега сина нејакога."
025 Онда се бане повратио,
026 повратио у бијеле дворе
027 собом води Прљу Радосава,
028 води њега у бијеле дворе
029 дао му хлеба што и бан једе
030 дао му вина што и бан пије
031 пак говори г[о]с[поди]не бане:
032 "Богом брацо, Прља Радосаве,
033 ти пиши лист бијелу књигу
034 те ју шаљи сину Радоици
035 да ми љуби не чини срамоте
036 нек ми пошље моју вјерну љубу
037 ја ћу те опростити сужањства.
038 Онда пише Прља Радосаве,
039 онда пише лист бијелу књигу
040 те ју шаље сину Радоици:
041 "О мој синко, дијете Радоје,
042 пошаљи ми госпођу банову
043 и његова сина нејакога
044 те ћеш бабу својег опростити."
045 Дојде књига сину Радоици.
046 Гледа књигу син[е] Радоице,
047 гледа књигу а смије се врло,
048 смије се, а другу књигу пише
049 пак ју шаље свому бабајку:
050 "О мој бабо, Прља Радосаве,
051 тавнуј, бабо, како и тавнујеш
052 у тавници г[о]с[поди]на бана.
053 Одавно се богу вишњему молим
054 да бог да мени уфатити,
055 уфатити рода господскога,
056 јере сам јунак неожењен
057 те ћу се ш њоме оженити."
058 Гледа књигу Прља Радосаве,
059 гледа књигу, а дозива бана:
060 "На милост [т]и, г[о]с[поди]не бане,
061 ходи види што књига говори,
062 што је писао мој сине Радоје."
063 Кад је бане књигу погледао
064 а њему је врло мучно било
065 те говори Прљи Радосаву:
066 "Богом брацо, Прљо Радосаве,
067 пиши де лист другу књигу бијелу
068 те ју шаљи сину Радоици
069 да ми љуби не чини срамоте
070 нек ми пошље моју вјерну љубу
071 и мојега сина нејакога
072 даћу њему три товара блага
073 и ја хоћу тебе опростити
074 из тавнице, из куће проклете."
075 Гледа књигу сине Радоица,
076 гледа књигу, другу танку пише
077 те ју шаље г[о]с[поди]ну бану
078 и својем баби, Прљи Радосаву:
079 "Ја држим банову госпоју,
080 ја држим како своју мајку
081 а његова сина нејакога,
082 његова сина како браца свога.
083 Нек ми пошље три товара блага
084 и нек ми пошље триест сужања
085 који су у његовој тавници
086 и мојега сужња Мороштина
087 и пред њима тебе Прљу бабу."
088 Онда вели г[о]с[поди]не бане:
089 "Могу дати три товара блага
090 и могу дати триест сужања,
091 ал['] не могу сужња Мороштина
092 јер је сужањ далеко у граду
093 прико мора у Млецији бјелој
094 у младога дужда млетачкога."
095 Онда вели Прљић Радоица:
096 "Залуду [ти], г[о]с[поди]не бане,
097 нити марим благо ни бабу
098 кад ми није сужањ Мороштин."
099 И бану се не море на ино
100 он пак шаље лист бијелу књигу
101 прико мора у Млетке бијеле
102 на имену дужду млетачкому:
103 "Пошаљи ми сужња Мороштина
104 за моју баницу госпоју
105 и за мога сина нејакога
106 јербо је у тешкој тавници
107 и мој син и моја госпоја
108 у никога Прљић Радоице."
109 На то му се дужде смиловао
110 послао му сужња Мороштина
111 и он шаље сужња Мороштина
112 и шаље Прљу Радосава
113 и шаље му три товара блага
114 и шаље му триест сужања
115 до двора Прљић Радоице.
116 А послао Прљић Радоица,
117 послао му баницу госпоју
118 и његова сина нејакога
119 до банова двора бијелога.

Интервенције:
к = г (грми)
з = с (тресе)
е = је (бије)
ѡбьрекове = о брегове
Омраморі'е = о мраморје
пуццаю = пуцају
т = д (Задру)
п = б (лубарде)
сужна = сужња
пер'лу = Прљу
ѿ = од (одведоше)
нег'бе = негве
колѣна (јат = је)
бѣле (јат = ије)
ч = џ (синџир)
ѡщь = јошт
срѣте (јат = е)
милости = милост ти
гсне = господине
и = ј (куј)
пер'лићь = Прљић
братцо = брацо
книгу = књигу
вѣрну (ајат = је)
дѣте ( јат = ије)
на тому = на то му
дуща = дужда
кои = који
дер'жим = држим
те = де
видишь = види
говоре = говори
ѿ давно = одавно
шноме = ш њоме
смому = свому
гѡсподу = госпођу

Напомене:
у САНУ ІІІ, 22 јавља се облик Перла Радослав

Коментар:
Епска песма. Задарски бан чини шенлук јер је заробио Прљу Радосава, али је Прљић Радојица заробио баницу и малог бановог сина. Бан братими заробљеника и предлаже разамену робља. Радојица се нашали и каже да одбија размену, јер хоће да се ожени баницом. Када бан понуди још већи откуп, Радојица тражи да пусте и Мороштина и 30 заробљеника из дуждеве тамнице. Размена.
Варијанте: Вук, СНП III 57, 58; Вук, СНП II, 41; Вук, СНП VI, 71; Милутиновић, 105; IKrstić 1984: N 1, 12, 1 – Razmena roblja: 292.
Литература: Schmaus 1953: 234; Пешић 1967/1972: 260-284.