0001 Два се мрка завадила вука,
0002 то не била ни два мрка вука,
0003 већ то била два млада ајдука,
0004 једно је Мијат арамбаша,
0005 а друго је Виде Жеравица,
0006 да би зашто, веће и за ништо,
0007 веће о једно крило оковано,
0008 оковано и сребром и златом.
0009 Мијат вели: "То је моје крило!"
0010 Вели Виде: "Није, веће моје!
0011 Мени су га дружба поклонила
0012 на сунету у Пилиповића."
0013 То не хаје Мијат арамбаша,
0014 веће узе крило оковано.
0015 Љуто куне Виде Жеравица:
0016 "О Мијате, да те бог убије!
0017 Ти здраво крило не носио,
0018 већ тешке ране допаднуо,
0019 рањена [те] Турци уфатили!"
0020 То Мијату врло мучно било
0021 пак трже сабљу од појаса
0022 те удари Вида Жеравицу,
0023 удари га по пасу свилену,
0024 ал['] му тешке ране не зададе.
0025 Онда трже Виде Жеравица,
0026 он трже своју сабљу бритку
0027 те удари Мијат арамбашу,
0028 удари га по прси јуначки.
0029 У Мијата токе с обе стране
0030 пресјече му токе с обе стране
0031 и ђечерму и кошуљу танку,
0032 ал['] му тешке ране не зададе.

Интервенције:
мер'ка = мрка
сафатила = завадила
і = ј (ајдука)
е = је (једно)
т = д (Виде)
ш = ж (Жеравица)
ѿ = од
тржи = трже
п = б (бритку)
д = т (токе)
прѣсѣчему (јат = је; е) = пресјече му
г = ђ (ђечерму)

Коментар:
Епска песма. Хајдуци (Мијат арамбаша и Вид Жеравица) се заваде због перја, али међусобно не нанесу смртне ране.
Прештампано: Сувајџић 1998: 173-174 и 204, бр. 73; Самарџија 2001: 538-539; Сувајџић 2003: 268-269
Литература: Krnjević 1980: 257; Сувајџић 2003: 405