0001 Шатор пење Новаковић Грујо
0002 на лијепу пољу Дренопољу
0003 сам [са] својом љубом Анђелијом
0004 и с нејаким сином Стипаном.
0005 Кад је Грујо разапео шатор,
0006 сиде Грујо под бијели шатор
0007 те се мало понапио вина
0008 пак говори Новаковић Грујо:
0009 "Анђелија, моја моја вјерна љубо,
0010 ево ме је санак саломио
0011 ти мени мало почувај страже
0012 хоћу лећи мало поспавати
0013 бог ће дати да ће добро бити."
0014 То [је] њега љуба послушала
0015 леже Грујо поспавати мало.
0016 Мало затим постајало врјеме
0017 али иду три млада Турчина
0018 од лијепа мјеста Дренопоља
0019 пак и[х] гледао дијете Стипане
0020 те говори својој милој мајки:
0021 "Буди, мајко, Груицу бабајка
0022 ено иду три Турчина млада!"
0023 Онда вели љуба Груичина:
0024 "Не будали, дијете Стипане,
0025 нису то млада три Турчина,
0026 веће оно твоја три ујака,
0027 три ујака, три Новаковића."
0028 Дођоше Турци до шатора,
0029 говорили Турци Дренопољци:
0030 "Божија помоћ, Анђелија љубо,
0031 Анђелија, љубо Груичина!
0032 Камо теби дијете Груица?"
0033 Онда вели љуба Анђелија:
0034 "Ево спава Грујо под шатором,
0035 ход[']те те му савежите руке,
0036 волим љубити Турчина три,
0037 него ајдука по гори зеленој."
0038 Онда веле три Турчина млада:
0039 "Не смијемо, љубо Груичина,
0040 не смијемо ми доћи Груици,
0041 Груица је љута аџамија
0042 ти Груици сама вежи руке."
0043 То [је] тешко љуба дочекала
0044 пак узима канап и литара
0045 те Груици руке све везала.
0046 Дођоше Турци Дренопољци,
0047 дођоше под бијели шатор
0048 јошт Груи већма руке вежу,
0049 они вежу троструким литаром
0050 пак онда Грују пробудише
0051 пак сидоше пити ладно вино,
0052 пију вина, а љубу му љубе
0053 баш на очи Новаковић Грује
0054 а он седи свезан под шатором.
0055 Напише се Турци Дренопољци
0056 и опише као [да се] помамише
0057 а поспаше као и [да] помријеше.
0058 Онда вели Новаковић Грујо:
0059 "О мој синко, нејаки Стипане,
0060 ти укради ноже од матере
0061 од њенога свилена појаса
0062 те ти режи на баби литаре."
0063 И отиде дијете Стипане,
0064 оде својој драгој мајки
0065 те он вади ноже од појаса,
0066 ал['] не може руком да извади.
0067 Онда вели Новаковић Грујо:
0068 "Узми, синко, зубом нејакијем."
0069 То [је] њега Стипан послушао
0070 и он узе ножа својим зубом
0071 и он био нож[а] извадио
0072 пак дојде свому бабајку
0073 пак му режи на руке литаре
0074 и он бабу био порезао,
0075 порезао по десници руци,
0076 онда црна крвца ударила.
0077 Препаде се нејаки Стипане
0078 кад је црну крвцу угледао
0079 бацио нож у траву зелену.
0080 Онда вели Новаковић Грујо:
0081 "Не бој ми се, дијете Стипане,
0082 ниси, синко, мене порезао
0083 из литара црна крвца цури."
0084 Онда узе дијете Стипане,
0085 узе нож[а] из траве зелене
0086 паки режи на баби литаре.
0087 Колико реже дијете Стипане,
0088 то Груица снагом већма растргује.
0089 А кад баби опрости руке,
0090 онда узе Новаковоћ Грујо,
0091 онда узе своју бритку сабљу
0092 те посјече три млада Турчина
0093 од лијепа поља Дренопоља.
0094 Пак пробуди љубу Анђелију:
0095 "Камо теби Турци Дренопољци
0096 који су тебе обљубили Турци
0097 на очи Новаковића Груја?
0098 Или волиш, моја вјерна љубо,
0099 или ми волиш свјећу свијетлити
0100 од свечера до бијела свјета,
0101 ил['] волиш служити рујним вином
0102 од свечера до бијела свјета?"
0103 Одговара љуба Анђелија:
0104 "Не волим теби, Груицо драги,
0105 не волим теби служит['] вином,
0106 веће да ти свјећу свијетлим
0107 од свечера до бијела данка."
0108 И отиде Новаковић Грујо,
0109 он отиде у гору зелену
0110 и он бије љубу Анђелију,
0111 он ју бије камџијом двоструком.
0112 Сусрео га бабајко Новаче
0113 [са] својим побром дели Радивојем.
0114 Онда вели њему Ст[а]рин[а] Новаче:
0115 "О мој синко, дијете Груица,
0116 тако ли се бије вјерна љуба!"
0117 Онда вели дијете Груица:
0118 "Не будали, мој старче Новаче,
0119 јошт није боја ни видила."
0120 Пак отиде у гору зелену
0121 пак разапе бијела шатора
0122 и зађе њему жарко сунце,
0123 ископа јаму до појаса
0124 онди меће љубу Анђелију,
0125 намазао прахом и сумпором
0126 пак ужеже косе на глави
0127 пак седе пити ладно вино
0128 од свечера до бијела свјета.

Интервенције:
и = ј (Грујо)
лѣпу (јат = ије)
трінаполю = Дренопољу
само своиѡм = сам са својом
ћ = ђ (Анђелијом)
е = је
бѣли (јат = ије)
и = ј (Грујо)
вѣр'на (јат = је)
люба = љубо
мие = ме је
і = ј (почувај)
лежи = леже
с = з (затим)
врѣме (јат = је)
ѿ = од
лѣпа (јат = ије)
мѣста (јат = је)
дѣте (јат = ије)
ходге = ходте
тур'ке = Турчина
ч = џ (аџамија)
додиѡше, додиоше = дођоше
ѡщь = јошт
помрѣше (јат = ије)
нѥгова = њенога
режи = реже
разтер'куѥ = растргује
сури = цури
цер'на = црна
своиѡм = својим
бабе = баби
п = б (бритку)
посѣче (јат = је)
кои = који
свѣћу (јат = је)
свѣтати (јат = ије) = свијетлети
свѣта (јат = је)
руинѡм винѡм = рујним вином
сусрѣѡ (јат = е)
стринь = старина
нѣму (јат = је) = њему
жар'ка = жарко
з = с (ископа)
седи = седе

Коментар:
Епска песма. Невера љубе Грујичине.
Поређења старије и млађе варијанте показују изузетну стабилност свих сегмената обраде. Неверна љуба је истовремено и мати крвница, те су при истицању особина јунака, у функцији контраста, битна опхођења оца и мајке према нејаком сину. Завршница ове варијанте уводи и необичну породичну хијерархију, јер ће Новак, док не сазна шта се догодило, замерити Грујици због опхођења према жени (што изостаје из Вуковог записа).
Варијанте: Вук, СНП III, 7; Matica II, 1, 217: 610-617; Kuhač, IV, 1499; Геземан 1925: 336. Krstić 1984: p. v. 136, Nevjera ljube Grujičine: 615-616; неверна љуба у ЕР песме бр. 25, 71, 78, 151, 186 и напомене. уз њих.
Прештампано: Сувајџић 1998: 168-171 и 203, бр. 71.