0001 Фалио се Турчин Асанага:
0002 "Сада над мене неима јунака
0003 нити је више одсјекао главах!"
0004 Јошт говори Турчин Асанага:
0005 "Што је год до мора градовах
0006 свакому сам затворио врата
0007 ван што нисам Задру бијелому,
0008 а у Задру добар јунак има,
0009 у Задру је Дурла Латинине."
0010 Кад то чуо Дурла Латинине,
0011 онда пише лист бијелу књигу
0012 те ју шаље Турчин Асанаги:
0013 "Бре Турчине, аго Асанаго,
0014 ја сам чуо да си добар јунак
0015 дођи мени под Задар на мејдан!"
0016 Књигу гледа Турчин Асанаго,
0017 књигу гледа ал['] се врло смије
0018 пак дозива слугу Усеина:
0019 "Ходи к мени, слуго Усеине,
0020 седлај, слуго, два коња добра,
0021 једног мени, а другога себи,
0022 јербо нам ваља путовати,
0023 путовати под Задар на мејдан."
0024 И оседла два коња најбоља,
0025 пак одоше прико Босне земље.
0026 Гди год срете сиромахе људе,
0027 коњем таре, буздованом бије.
0028 Куне га и мало и големо:
0029 "Бог т` убио, аго Асанаго,
0030 лако ти је трти сиромахе
0031 не би ли те мјера намјерила
0032 на јунака Дурлу Латинина!"
0033 Када дође под Задар на мејдан,
0034 како дође те шатор разапе
0035 пак под њиме пије добро вино.
0036 Паке веле господа задарска:
0037 "Давори, Дурле, да те бог убије!
0038 Ено ти Турчин под Задар у пољу
0039 сада ћеш љуто изгубити главу!"
0040 Скочи Дурла те оседла коња
0041 сабљу паше и копље узима
0042 бога моли а коња уседе
0043 пак отиде у поље на мејдан.
0044 Када дође бијелу шатору,
0045 лјепо му је селам називао:
0046 "Селам алех, Турчин Асанага!
0047 Устани де да се поздравимо!"
0048 Вели њему Турчин Асанага:
0049 "Стани, почекај, задарско копиле,
0050 да т` научим с ким ћеш бојак бити!"
0051 Паке скочи канда се помами,
0052 уседе коња, узима копље
0053 а у зубе бритку сабљу своју,
0054 игра коња, а копље положи
0055 да удари Дурлу Латинина.
0056 Дочека га Дурла Латинине
0057 добром сабљом те пресјече копље
0058 до јабуке и до десне руке
0059 пак удари копљем Асанагу,
0060 ударио га у грло бијело,
0061 паде Турчин на земљицу црну.
0062 Сјаше с коња Дурле Латинине
0063 те Турчину одсијече главу.
0064 Узе коња и свјетло оружје
0065 и шатора од зелене свиле
0066 и одведе слугу Усеина
0067 баш у Задар, у бијели град.
0068 Њему веле господа задарска:
0069 "Хвала теби, Дурла Латинине,
0070 јере си нам освјетлио образ!"

Интервенције:
i = и (неима)
е = је
ѿсѣкаѡ (ѣ = је)
ѿ = од
ѡ = јо (јошт)
сатру = Задру (с = З) (т = д) бѣлому (ѣ = ије)
тур`ла = Дурла (т = Д)
бѣлу (ѣ = ије)
п = Б (Бре)
ћ = ђ (дођи)
и = ј (мејдан)
ни = њи (књигу)
i = ј (мејдан)
ѿд = од (одоше)
срѣте (ѣ = е)
пустоаном = буздованом
тарти = трти
мѣра намѣрила (ѣ = је)
лѣпо (ѣ = је)
кобиле = копиле (б = п)
с = з (зубе)
п = б (бритку)
лѡ = љо (сабљом)
прѣсѣче (ѣ = е; ѣ = је)
ли = љи (земљицу)
церну = црну
сѩже = сјаше (ж = ш)
ѿсѣче (ѣ = ије)
свѣт`ло (ѣ = је)
i`е = је (оружје)
ѡсвѣтлиѡ (ѣ = је)

Напомене:
стих 46: селам алех (од: селам алеикум)
код Вука и иначе јавља се и алећ

Коментар:
Епска песма. Због агине самохвале изазива га Турла Латинин. На путу до Задра због обесног понашања куне га сиротиња. Ага вређа противника и гине у сведеном мегдану (коњ, копље, сабља). Похвала победнику.
Литература: Пешић 1967/1972: 260-284.