Стране: Геземан: 1 2 Рукопис: 1 2 3 4 5 | < Претходна Песма бр. 113 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Игра коло под Бунићем градом, 0002 гледали га из горе Сењани, 0003 прид Сењани Јуриша војвода 0004 и ш њиме Иво барјактару. 0005 Говорио Иво барјактару: 0006 "О Јуришо, да наш арамбашо, 0007 ти нас пусти под Бунић у коло." 0008 Али вели Јуриша војвода: 0009 "Није тамо, Иво барјактару, 0010 јер су курве Турци Бунићани 0011 и вас ће Турци познавати." 0012 То не хаје Сењанин Иване 0013 и не слуша војводу Јуришу, 0014 већ избира дружину своју 0015 кој[']но старе мајке не имају 0016 старе мајке и вијерне љубе 0017 и отиде под Бунић у коло. 0018 Иво своју дружбу свјетовао: 0019 "О дружино, дружинице моја, 0020 сапињите пуца на доламу 0021 да не сијају токе на јечерме 0022 и за појасом јасни самокреси." 0023 Иванова дружба послушаше, 0024 изађоше од Сереча града. 0025 А кад били под Бунић у коло, 0026 гледале [их] бунићке дјевојке: 0027 "Ено нам дјеце Серечана 0028 хоћемо се кола наиграти 0029 и лијепи[`] пјесан[`] напјевати." 0030 Онда вели Сењанин Иване: 0031 "О јунаци, дружинице моја, 0032 фатајте се гди је кому драго, 0033 ја ћу [се] јунак фатати у коло 0034 код лијепе сестре диздареве." 0035 Играли су љетни дан до подне 0036 Сењаном је знојак додијао 0037 разапеше пуца на долами 0038 и синуше токе на јечерме, 0039 за појасом јасни самокреси. 0040 Онда вели сестра диздарева: 0041 "Бунићани, зло вам Серечани! 0042 Јере нису дјеца Серечани, 0043 већ су ово Сењани јунаци 0044 и код мене Иван Сењанине. 0045 Ја Ивана одавно познајем 0046 по његовој пушки млетачкој 0047 јер је она лјепо навезена: 0048 кад сам била у Сењу робиња, 0049 с пушке сам почињала везак." 0050 Пустише се Сењани јунаци, 0051 пустише се из кола широка, 0052 и уфатио сваки у кола 0053 а Иван сестру диздареву 0054 побјегоше у гору зелену 0055 а за њима Турци Бунићани, 0056 за њима се мећу из пушаках. 0057 Ал['] Сењаном бог и срећа даде 0058 уљегоше у гору зелену 0059 и одведе сваки по дјевојку, 0060 а Иван сестру диздареву. |
Интервенције: п = Б (Бунићем) i = ј (војвода) Ӏ= И (Иво) ни = њи (њиме) i`ѩ = ја (барјактару) е = је (није) воіводи юриши = војводу Јуришу и = ј (кој'но) вѣр`не (ѣ = ије) свѣтоваѡ (ѣ = је) а = о (дружино) моѥ = моја сапенѩіте = сапињите пуцца = пуца i = и (сијају) д = т (токе) с = з (за) самогрези = самокреси изаидоше = изајдоше дѣвоіке (ѣ = је) дѣт`ца = (ѣ = је) (тц = ц) = дјеце лѣпи (ѣ = ије) пѣсанъ (ѣ = је) напѣвати (ѣ = је) ст = зд (диздареве) лѣт`ни (ѣ = је) = љетни разапѣше (ѣ = е) ѿ давно = одавно сеньiи = Сењу прiчимала = почињала побѣгоше (ѣ = је) са = за срѣћа (ѣ = е) дѣвоіку (ѣ = је) Коментар: Епска песма. Отмица Туркиња из кола. Прерушени јунаци у колу открију одличја. Диздарева сестра препознаје Ивана по пушци. Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339. Литература: Геземан 1926/2002: 90; Schmaus 1953: 231; Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 242. |