0001 Игра коло под Бунићем градом,
0002 гледали га из горе Сењани,
0003 прид Сењани Јуриша војвода
0004 и ш њиме Иво барјактару.
0005 Говорио Иво барјактару:
0006 "О Јуришо, да наш арамбашо,
0007 ти нас пусти под Бунић у коло."
0008 Али вели Јуриша војвода:
0009 "Није тамо, Иво барјактару,
0010 јер су курве Турци Бунићани
0011 и вас ће Турци познавати."
0012 То не хаје Сењанин Иване
0013 и не слуша војводу Јуришу,
0014 већ избира дружину своју
0015 кој[']но старе мајке не имају
0016 старе мајке и вијерне љубе
0017 и отиде под Бунић у коло.
0018 Иво своју дружбу свјетовао:
0019 "О дружино, дружинице моја,
0020 сапињите пуца на доламу
0021 да не сијају токе на јечерме
0022 и за појасом јасни самокреси."
0023 Иванова дружба послушаше,
0024 изађоше од Сереча града.
0025 А кад били под Бунић у коло,
0026 гледале [их] бунићке дјевојке:
0027 "Ено нам дјеце Серечана
0028 хоћемо се кола наиграти
0029 и лијепи[`] пјесан[`] напјевати."
0030 Онда вели Сењанин Иване:
0031 "О јунаци, дружинице моја,
0032 фатајте се гди је кому драго,
0033 ја ћу [се] јунак фатати у коло
0034 код лијепе сестре диздареве."
0035 Играли су љетни дан до подне
0036 Сењаном је знојак додијао
0037 разапеше пуца на долами
0038 и синуше токе на јечерме,
0039 за појасом јасни самокреси.
0040 Онда вели сестра диздарева:
0041 "Бунићани, зло вам Серечани!
0042 Јере нису дјеца Серечани,
0043 већ су ово Сењани јунаци
0044 и код мене Иван Сењанине.
0045 Ја Ивана одавно познајем
0046 по његовој пушки млетачкој
0047 јер је она лјепо навезена:
0048 кад сам била у Сењу робиња,
0049 с пушке сам почињала везак."
0050 Пустише се Сењани јунаци,
0051 пустише се из кола широка,
0052 и уфатио сваки у кола
0053 а Иван сестру диздареву
0054 побјегоше у гору зелену
0055 а за њима Турци Бунићани,
0056 за њима се мећу из пушаках.
0057 Ал['] Сењаном бог и срећа даде
0058 уљегоше у гору зелену
0059 и одведе сваки по дјевојку,
0060 а Иван сестру диздареву.

Интервенције:
п = Б (Бунићем)
i = ј (војвода)
Ӏ= И (Иво)
ни = њи (њиме)
i`ѩ = ја (барјактару)
е = је (није)
воіводи юриши = војводу Јуришу
и = ј (кој'но)
вѣр`не (ѣ = ије)
свѣтоваѡ (ѣ = је)
а = о (дружино)
моѥ = моја
сапенѩіте = сапињите
пуцца = пуца
i = и (сијају)
д = т (токе)
с = з (за)
самогрези = самокреси
изаидоше = изајдоше
дѣвоіке (ѣ = је)
дѣт`ца = (ѣ = је) (тц = ц) = дјеце
лѣпи (ѣ = ије)
пѣсанъ (ѣ = је)
напѣвати (ѣ = је)
ст = зд (диздареве)
лѣт`ни (ѣ = је) = љетни
разапѣше (ѣ = е)
ѿ давно = одавно
сеньiи = Сењу
прiчимала = почињала
побѣгоше (ѣ = је)
са = за
срѣћа (ѣ = е)
дѣвоіку (ѣ = је)

Коментар:
Епска песма. Отмица Туркиња из кола. Прерушени јунаци у колу открију одличја. Диздарева сестра препознаје Ивана по пушци.
Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339.
Литература: Геземан 1926/2002: 90; Schmaus 1953: 231; Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 242.