0001 Гором језде два Новаковића,
0002 братац Грујо [с] брацом Татомиром.
0003 Говорио дијете Груица:
0004 "Татомире, мој драги браине,
0005 даље јаши од мен['] добра коња,
0006 на те ми се сама сабља вади
0007 јер ми љубиш моју вјерну љубу."
0008 Говорио братац Татомире:
0009 "Нисам, брацо, не пожелио те!
0010 Ја не љубим твоју вјерну љубу,
0011 твоју љубу, а снашицу моју."
0012 То не верује дијете Груица
0013 трже сабљу, одсјече му главу.
0014 Мало затим постајало време
0015 али гоне два сокола орла,
0016 пребили му крило у рамену.
0017 Тужи љуто сури орле птица:
0018 "Бог т` убио, стара мајко моја,
0019 јер ми ниси браца прије родила
0020 како мајка два сива сокола!"
0021 То слушао дијете Груица
0022 што говори птица сури орле.
0023 Кад је Грујо промислио рјечи
0024 онда вели дјете Новаково:
0025 "Јао, тужан и жалостан био
0026 де погуби браца рођенога
0027 ради курве једне женске главе!"
0028 Паке трже ноже од појаса
0029 те удари себе у срдашце,
0030 мртав Грујо паде на земљицу.
0031 Онди бише до два нова гроба,
0032 два гроба, два Новаковића,
0033 Груичина и Татомирова.

Интервенције:
иω = јо (Грујо)
тц = ц (брацом)
д = Т (Татомиром)
дѣте (ѣ = ије)
датомири = Татомире
и = ј (мој)
i = и (браине)
ѿ = од
ж = ш (јаши)
е = је (јер)
вѣр`ну (ѣ = је)
ни пожалио те = не пожелио те
з = с (снашицу)
вѣруѥ (ѣ = е)
ѿсѣчему (ѣ = је)одсјече
са тим = затим
врѣме (ѣ = е)
прѣбилиму (ѣ = е) пребили му
сурле = сури
i = ј (мајко)
прѣрѡдила (ѣ = е)
рѣчи (ѣ = је)
т = д (те)
ћ = ђ (рођенога)
тржи = трже
ли = љи (земљицу)
ц = ћ (Новаковића)

Коментар:
Епска песма. Братоубиство. Због љубе која је оклеветала девера, Грујица убија Татомира. Епизода са орлом који жали што нема брата. Братоубица изврши самоубиство.
Интернационални мотив братоубиства мотивише се и развија у усменом песништву на различите начине, при чему долазе до изражаја и жанровски захтеви (епске песме или баладе). Посебан процес рационализације открива елиминисање митског бића (виле), чију функцију преузима жена. Директно или посредно саопштена, омраза помера заплете ка породичним односима, док простор сукоба остаје неизмењен (гора). Када је доминантан епски импулс, завршница се реализује по моделу фабуле о неверној жени. Баладе увек представљају спознају греха и покајање мотивом самоубиства брата-крвника (осим у бугарштици о Марку и Андријашу, где знање о Марковом епском животу ускраћује такав исход, Богишић, 6).
Варијанте: Богишић 41, 42; Вук, СНП II,10, 11, (98); Krstić 1984: F 2, 5, 9 – Orao govori – razno: 155; Krstić 1984: H 2,2, 2, 4 – Žena zavadi braću (nagovara muža da se odeli od brata, kleveta devera da ju je obljubio): 185; S 10, 4 – Čovek oklevetan da je obljubio bratovu ženu: 343; V 3, 8 – Samoubistvo brata: 403-404. В. у ЕР песму бр. 132.
Прештампано: Сувајџић 2003: 108-109
Литература: Schmaus 1966: 100-138; Пешић 1988: 547; Сувајџић 2003: 353