0001 Дворбу дворе два Јакшића млада,
0002 једно Нинко, а друго Никола,
0003 у никога бега Осман-бега.
0004 Служе га девет годин['] данах
0005 нит['] имају плаће ни одиће.
0006 Осман се бег оправља на војску
0007 у двор остају два Јакшића млада,
0008 два Јакшића, два браца драга.
0009 Онда Нинко говорио брацу:
0010 "О Никола, мој драги браине,
0011 ево сада девет годин['] данах
0012 како служимо бега Осман-бега
0013 нит['] имамо плаће ни одиће.
0014 Ти си, брацо, коњски имрауре,
0015 ја сам, брате, благу азнадаре,
0016 ти кради два коња најбоља,
0017 једно вранца, а друго зеленка,
0018 ја ћу красти гроше и дукате
0019 да бежимо прико турске земље,
0020 прико турске земље у Латине."
0021 То Никола тешко дочекао,
0022 како сунце зађе и мрак паде,
0023 отиде он доле у подруме
0024 те изведе два коња најбоља,
0025 једно вранца, а друго зеленка,
0026 једно себи, а друго брацу,
0027 онај граби гроше и дукате.
0028 Онда добре коње уседоше
0029 отидоше прико турске земље,
0030 прико турске земље у Латине.
0031 А кад бише у гори зеленој,
0032 у горици камена пивница,
0033 у подруму крчмарице Маре.
0034 Божију [јој] помоћ називали:
0035 "Божја помоћ, крчмарице Маро!
0036 Имаш вина у подруму свому,
0037 ево нам је додијала жеђа?"
0038 Онда вели крчмарица Мара:
0039 "Има вина, Нинко и Никола."
0040 Онда добре коње одсидоше,
0041 коње воде доле у подруме
0042 паке иду у бијеле дворе
0043 тере онди сиду за астале
0044 њима носи Мара добро вино.
0045 Исто мало постајало врјеме
0046 али иде беже Осман-беже,
0047 он тјера Нинка и Николу
0048 паке Мари помоћ називао:
0049 "Божја помоћ, крчмарице Маро!
0050 Јесу ли прошли моје две слуге?"
0051 Онда вели Мара крчмарица:
0052 "Беже, драги господине,
0053 нисам твоје ни видила слуге."
0054 То је чуо вранац и зеленко,
0055 вранац хрже, зеленк[о] подврискује.
0056 Онда вели беже господине:
0057 "Кучко Маро, да те бог убије!
0058 Видиш мој вранац у подруму,
0059 вранац хрже, зеленк[о] подврискује."
0060 Онда вели крчмарица Мара:
0061 "Зли ти вранац, а гори зеленко!
0062 У подруму Новак и Радивој
0063 а и ш њима тридесет ајдуках
0064 и они се понапили вина,
0065 Новак хрче, Радивој подврискује."
0066 Кад то чуо беже господине,
0067 онда бежи беже уз натраге.
0068 Напи се вина Нинко и Никола,
0069 пију вина, Мару лјепо љубе,
0070 а кад се добро понапили вина,
0071 онда добре коње узјахаше
0072 јоште Мару лјепо дароваше
0073 дадоше јој тридесет дуката
0074 и одоше прико турске земље,
0075 прико турске земље у Латине.

Интервенције:
е = је (једно)
у никола = у никога
и = ј (војску)
тц = ц (браца)
стих 9: Геземан: батцу; рукопис: братцу
i = и (браине)
н = њ (коњски)
асандаре = азнадаре
i = ј лi`ѩ = љ (најбоља)
стих 17: Геземан: ванца; ркп: вранца
у латину = у Латине (у = е)
с = з ћ = ђ (зађе)
i`ю = ију (Божију)
i`ѩ = ја (Божија)
ћ = ђ (жеђа)
ѿ = од
ѿсѣдоше (јат = и)
бѣле (јат = ије)
с = з (за)
ни = њи (њима)
врѣме (јат = и)
алиде = али иде
тѣра (јат = и)
хер = хр (хрже)
повискуѥ = подврискује
гсне = господине
хер`че = хрже
лѣпо (јат = и)
ѡ = јо
ѡи = јој
е = а (дуката)
ѿд = од

Коментар:
Епска песма. Нинко и Никола служе код бега. Пошто им не плаћа, у беговом одсуству краду коње и благо и беже. Скрива их крчмарица Мара пред потером, а када се коњи огласе каже им да су у подруму хајдуци, Новак и Радивој. Преплашена потера се враћа, а Јакшићи дарују посестриму.
Варијанте: Krstić 1984: S 6. 9 – Strašljivac – razno: 339. Песме о Јакшићима у ЕР: 59 (стих 48-49), 111, 121. Nedić 1966: 335. Песме о Старини Новаку из ЕР: 66, 67, 92 (стих 29), 96, 111, 150, 188 (стих 21). Nedić 1996: 339.
Прештампано: Сувајџић 1998: 156-157 и 202, бр. 61.