0001 Јанко жени два сина уједно
0002 проси Јанко две ћери уједно
0003 две дјевојке, две сестринице
0004 из нашега двора бијелога.
0005 Али Јанку љуба говорила:
0006 "Јанко, драги господине,
0007 ти не жени два сина уједно
0008 ти не проси две ћери уједно
0009 две дјевојке, две сестринице.
0010 Ја сам ноћас чудан санак снила:
0011 из нашега двора бијелога
0012 одлетише два сива сокола
0013 одлетише, ал не долетише."
0014 Онда вели Јанко војвода:
0015 "Не будали, вјерна љубо моја
0016 дугих косах а памети мале.
0017 Какове сам покупио свате -
0018 да се ведро небо испролама,
0019 сватови [би га до]чекали на коњ[им]а."
0020 И отиде Јанко по дјевојке.
0021 Здраво дошли свати до дјевојке
0022 и здраво се натраг повратили.
0023 А кад били у гори зеленој,
0024 у горици Јабуци зеленој,
0025 ударише из горе ајдуци,
0026 ајдуци како мрки вуци,
0027 све сватове по гори разбише
0028 под дјевојкам коње уфатише
0029 погубише две ђувегије младе.
0030 А кад свати изашли из горе,
0031 онда се свати лијепо купише.
0032 Појде Јанко, пројду сватови,
0033 избројио Јанко свате своје
0034 али неима два Јанкова сина.
0035 Онда вели војвода Јанко:
0036 "Ид[']те свати, драга браћо моја,
0037 идите мому бијелому двору
0038 ал не бијте бубње и свирале
0039 а ја идем натраг у разбоје."
0040 И отиде Јанко у разбоје
0041 паке нађе до два сина своја
0042 обим двима главе одсјечене.
0043 Онда Јанко узе две главе
0044 меће главе к пасу у јанкесу
0045 и отиде Јанко за сватове
0046 и брзо сватове састигао
0047 пак пође сватом говорити:
0048 "Хајде свати како који може
0049 а ја ћу јунак како коњиц може.
0050 Идем својо[ј] љуби на муштулук
0051 носим њојзи две јабуке златне."
0052 Кад дојде Јанко двору бијелому,
0053 онда вели љуба војводина:
0054 "Давори Јанко, драги г[о]с[поди]не,
0055 камо ти бубњи и свирале."
0056 Онда вели Јанко војвода:
0057 "Ево нам нашла тиха киша
0058 покисли су бубњи и свирале?"
0059 Пак се фата к пасу у јанкесу
0060 те извади две мртве главе
0061 те и[х] меће љуби у криоце:
0062 "Ето, љубо, две јабуке златне
0063 у наше су дворе и нарасле
0064 у Јабуци гори устргнуте".

Интервенције:
е = је (уједно)
з = с (проси)
дѣвоike (јат = је) i= ј
бѣлога (јат = ије)
вѣрна (јат = је)
т = д (ведро)
з = с (испролама)
на конi'ѩ = на коњима
и = ј (зеленој)
горуци = горици
ћ = ђ (ђувегије)
лѣпо (јат = ије)
ѿсѣчене (јат = је)
з = с (пасу)
хаиди = хајде
коньіць = коњиц
своио = својој
н = њ (њојзи)
гсне = господине
ѩбуки = Јабуци
устерг'нути = устргнуте
ноизи = њојзи
кои = који
ѿсѣчене (јат = је) = одсјечене

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Упркос љубином злом сну, Јанко прави двоструко весеље и жени оба сина. Сватове нападну хајдуци и убију младожење. Муштулук мајци, метафора о златним јабукама.
Варијанте: злокобан сан: Богишић 1, 28, 50, 115; Вук, СНП I, 639, 641; Вук, СНП II 9, 24, 46, 88; Вук, СНП III 31, 35, 68; Вук, СНП IV 5, 12; Вук, СНП V 309; Вук, СНП VI 8, 80; Krstić 1984: D 3, 1, 2, 5 – san predskazuje nečiju pogibiju ili smrt: 134; в. у ЕР песму бр. 109.
Песме о Сибињанин Јанку из ЕР: 17 (стих 5, 8), 50, 75, 92 (стих 27), 109, 133, 134, 157, 188 (стих 16). Nedić 1996: 339.
Литература: Костић 1936: 102-105; Šimčik 1932: 116-118; Лома 2002: 132