0001 Болан лежи Ибро младо момче
0002 у ливади у трави зеленој.
0003 Нитко не зна да Ибро болује
0004 веће знаде Фатима дјевојка
0005 његова прва драгуница.
0006 Носила му нуде и понуде:
0007 с мора дуње, столисте јабуке
0008 и кутије шећера варена -
0009 ништо Ибро не море да једе.
0010 Говорио Ибро момче младо:
0011 "Давори Фато, моје драго злато,
0012 не носи ми нуде ни понуде,
0013 с мора дуње, столисте јабуке,
0014 ни кутије шећера варена,
0015 веће иди за гору на воду
0016 донеси ми студене водице."
0017 Говорила Фатима дјевојка:
0018 "Душо Ибро, моје драго злато,
0019 отићи ћу на воду студену,
0020 отић['] [ћ]у ал нећу доћи овамо,
0021 заблудићу на гори зеленој.
0022 Ласно је на воду погодити,
0023 али мучно к теби натраг доћи."
0024 Онда вели Ибро момче младо:
0025 "Давор Фато, моје прво злато,
0026 преврни ме с десна на лијево
0027 те ти узми златну купу моју
0028 пак наточи крвце из ребара
0029 те ти мећи крвцу по белегу
0030 по белегу до воде Коране
0031 те ћеш, душо, к мени натраг доћи."
0032 То Фатима тешко дочекала
0033 преврнула га с десне на лијеву
0034 наточила пуну купу крви
0035 и отиде на водицу ладну
0036 она метне крвцу по белегу.
0037 А кад дошла на воду студену,
0038 водице Фата зафатила је
0039 и Фатими худа срећа била
0040 и Фати је љута киша пошла
0041 опрала је крвцу по белегу.
0042 Три дни Фата по гори ходила
0043 ал не море да к Ибри погоди.
0044 Кад четврти освануо данак,
0045 онда дојде к Ибри злату свому
0046 ал се Ибро с душом делијаше
0047 и напио се мало водице
0048 пак говори Ибро момче младо:
0049 "Иди Фато, моје драго злато,
0050 иди, Фато, двору бијелому
0051 исправи ми сандуке сичане
0052 у мене се ти не уздај веће
0053 већ удај се за кога ти драго."
0054 То изусти пак душицу пусти.
0055 Онда вели Фатима дјевојка:
0056 "Јао Ибро, моје јарко сунце,
0057 исте ме бјеше огријало
0058 ал ми брзо за горицу зајде."

Интервенције:
п = б (Ибро)
у = о (момче)
и = ј (зеленој)
дѣвоiка (јат = је) i= ј
т = д (понуде)
ткунѥ, ткуѥ = дуње
куті'е = кутије
е = је (кутије)
иде = иди
ѿидићу, ѿићу = отићи ћу
прѣвр'ниме (јат = е)
лѣвои (јат = ије)
с = з (зафатила)
срѣћа (јат = е)
сѣчане (јат = и)
изь усти = изусти
бѣше (јат = ије)
крв'ца = крвце
фато = Фата
кипри = к Ибри
сѣчане (јат = и)
бѣше (јат = је)

Коментар:
Лирско-епска песма, балада. Рањеника негује драга. Он је шаље по воду, а она обележава пут његовом крвљу. Када киша спере трагове, девојка лута и долази кад је момак на самрти.
Варијанте: Вук, СНП VI, 8; Недић 1965: 400. Krstić 1988: V 1, 1, 4 – Prirodna smrt – razno: 390; X 1, 1 – Beleženje puta krvlju: 425.
Литература: Шмаус 1936: 255-257; Поленаковић 1937: 29-132.