Стране:   Геземан:  1      Рукопис:  1   2   3   < Претходна   Песма бр. 107   Следећа > Извори и литература       Обрада стихова
0001 Сунце зађе а ја у лов пођох.
0002 Бога молим да ме срете
0003 ја ли јелен, јал['] кошута црна.
0004 Нити ме срете јелен ни кошута,
0005 већ дјевојка више Шибеника.
0006 Ја дјевојку уфати за руку
0007 пољуби ју у лице бијело
0008 а уједе ју за грло бијело.
0009 Ја мислим – примиће за шалу.
0010 Не хте она да прими за шалу
0011 води мене на суд, на кадију,
0012 а ја рекох лијепој дјевојки:
0013 „Говори, душо, што си ме довела.“
0014 Али рече лијепа дјевојка:
0015 „Говори, јунак, ти си мушка глава.“
0016 Ја говорим великом кадији:
0017 „Суди мени, велики кадија,
0018 суди право, тако био здраво.
0019 Синоћ доцкан ја у лов пођох.
0020 Бога молим да ме срете јелен,
0021 ја ли јелен, јал['] кошута звере.
0022 Нити ме срете јелен ни кошута,
0023 већ дјевојка више Шибеника.“
0024 Онда вели велики кадија:
0025 „Што ће куна без зелена луга,
0026 што л['] дјевојка кад[а] сунце зађе.
0027 Држи, момче, што си уфатио
0028 те ти је бог и срећа дала,
0029 води дјевојку двору бјелому
0030 и узми ју за вјерну љубу.“

Интервенције:
с = з ћ = ђ (зађе)
ми = ме
срѣте (јат = е)
е = је
цер'на = црна
кошуша = кошута
дѣвоiка (јат = је)
ж = ш (Шибеника)
i= ј (дјевојку)
бѣло (јат =ије)
некти = не хте
лѣпои (јат =ије)
i'и = ији
цвѣре = звере (јат = е)
к = г (луга)
срѣћа (јат = е)
вѣр'ну (јат =ј е)

Напомене:
песма би боља била у ијекавици

Коментар:
Љубавна лирска песма. Момак пољуби девојку, а она га тужи. Кадија пресуђује да се момак њом ожени.
Варијанте: из ЕР 24, 26, 50, в. напомену уз песму бр. 24.