Стране: Геземан: 1 Рукопис: 1 2 3 | < Претходна Песма бр. 107 Следећа > | Извори и литература Обрада стихова |
|
0001 Сунце зађе а ја у лов пођох. 0002 Бога молим да ме срете 0003 ја ли јелен, јал['] кошута црна. 0004 Нити ме срете јелен ни кошута, 0005 већ дјевојка више Шибеника. 0006 Ја дјевојку уфати за руку 0007 пољуби ју у лице бијело 0008 а уједе ју за грло бијело. 0009 Ја мислим – примиће за шалу. 0010 Не хте она да прими за шалу 0011 води мене на суд, на кадију, 0012 а ја рекох лијепој дјевојки: 0013 „Говори, душо, што си ме довела.“ 0014 Али рече лијепа дјевојка: 0015 „Говори, јунак, ти си мушка глава.“ 0016 Ја говорим великом кадији: 0017 „Суди мени, велики кадија, 0018 суди право, тако био здраво. 0019 Синоћ доцкан ја у лов пођох. 0020 Бога молим да ме срете јелен, 0021 ја ли јелен, јал['] кошута звере. 0022 Нити ме срете јелен ни кошута, 0023 већ дјевојка више Шибеника.“ 0024 Онда вели велики кадија: 0025 „Што ће куна без зелена луга, 0026 што л['] дјевојка кад[а] сунце зађе. 0027 Држи, момче, што си уфатио 0028 те ти је бог и срећа дала, 0029 води дјевојку двору бјелому 0030 и узми ју за вјерну љубу.“ |
Интервенције: с = з ћ = ђ (зађе) ми = ме срѣте (јат = е) е = је цер'на = црна кошуша = кошута дѣвоiка (јат = је) ж = ш (Шибеника) i= ј (дјевојку) бѣло (јат =ије) некти = не хте лѣпои (јат =ије) i'и = ији цвѣре = звере (јат = е) к = г (луга) срѣћа (јат = е) вѣр'ну (јат =ј е) Напомене: песма би боља била у ијекавици Коментар: Љубавна лирска песма. Момак пољуби девојку, а она га тужи. Кадија пресуђује да се момак њом ожени. Варијанте: из ЕР 24, 26, 50, в. напомену уз песму бр. 24. |