0001 Вино пије Сењанин Иване
0002 баш бијелу Сењу на капији.
0003 А када се понапио вина
0004 и у вино поразговорио,
0005 онда вели Сењанин Иване:
0006 "Када дође баш прва недеља
0007 изнети ћу сењски зелен барјак
0008 купићу под барјак јунаке
0009 који не имају ни оца ни мајке."
0010 Што је јунак пијан говорио,
0011 то је брзо јунак учинио
0012 те изнесе зелен сењски барјак
0013 пак покупи под барјак јунаке
0014 који не имају ни оца ни мајке
0015 пак одоше у гору зелену
0016 пак одоше к води Љубичића
0017 пак чекају Љубичића Вучка
0018 рад сењскога свијетла оружја.
0019 Чекаше га три недеље данах
0020 пак вели Сењанин Иване:
0021 "Чувајте се, драга браћо моја,
0022 да отидем на воду студену."
0023 И отиде на воду студену
0024 а на води један јунак стоји
0025 њему вели Сењанин Иване:
0026 "Добро јутро, незнана делијо."
0027 Њему вели незнана делија:
0028 "Дао бог добро, чети арамбаша."
0029 Пита га Сењанин Иване:
0030 "Тако ти бога, незнана делијо,
0031 ниси ли чуо Љубичића Вучка
0032 да је скоро долазио овди."
0033 Њему вели незнан који јунак:
0034 "А што ти је учинио Вучко?
0035 Да ли ти је опсовао матер
0036 да ли ти је вјерну обљубио љубу,
0037 да ли те је на мејдан зазвао?"
0038 Вели њему Сењанин Иване:
0039 "Бре, није ми опсовао матер
0040 нити вјерну обљубио љубу
0041 нити је мене на мејдан зазвао.
0042 У њега је све сењско оружје,
0043 у њега је пушка Јуришина,
0044 бјело перје Петра Мркоњића,
0045 добра сабља Плавше арамбаше
0046 и у њега су токе Тадијине,
0047 златне игле Сандића Јована,
0048 самокреси Смиљанић Илије."
0049 Вели тако Љубичићу Вучко:
0050 "Тако ми бога, Сењанин Иване,
0051 ја сам Вучко што с тобом говори.
0052 Ако [је] у мене сењско оружје,
0053 ја нисам оружје покрао
0054 него сам га добио јунаштвом."
0055 Када види Сењанин Иване
0056 да је оно Љубичићу Вучко,
0057 трже пушку да удари Вучка
0058 не уста му, но оста му пуста.
0059 Трже своју Љубичићу Вучко
0060 пуче пушка кано гром из неба
0061 те удари Сењанин Ивана
0062 на зло га мјесто ударио
0063 на зло мјесто у кољено десно.
0064 Паде Иван у траву зелену
0065 дотрча Љубичићу Вуче
0066 те му узе зелен сењски барјак
0067 пак побиже у гору зелену
0068 а за њиме Сењани јунаци
0069 тјераше га, стигнут не могоше.

Интервенције:
е = је (пије)
бѣлу (јат = ије)
i'и = ији (капији)
ћ = ђ (дође)
п = б (баш)
н = њ (сењски)
i= ј (барјак)
ωддоше, ѡдоше = одоше
свѣт'ла (јат = ије)
тие = ти је
вѣрну (јат = је)
далитие = да ли те је
пре = бре
бѣло (јат = ије)
тадине = Тадијине
ωвана = Јована
самогрези = самокреси
не = но
мѣсто (јат = је)
колѣно (јат = је)
дотер'ка = дотрча
тѣраше (јат = је)

Коментар:
Епска песма. Окупљање чете због сукоба са Вучком Љубичићем, који је Сењанима отео одличја. Вучко убија харамбашу и Сењанима отима и барјак.
Варијанте: Вук, СНП III, 61
Песме о Сењанину Ивану из ЕР: 64, 94, 106, 113, 119, 122, 128, 131, 135, 156. Nedić 1966: 338-339.
Прештампано: Сувајџић 1998: 190-191 и 205, бр. 84.
Литература: Пешић 1967/1972: 260-284; Krnjević 1980: 254-255, 257-259; Клеут 1987