0001 Куне мајка сина Усеина:
0002 „Синко Усо, жив не био мајки,
0003 све је на те вика и повика.
0004 Ти си један, и тебе не било,
0005 што си, синко, учинио паши
0006 те те траже пашалије младе.“
0007 Усеин [је] говорио мајки:
0008 „Не куни ме, мила мајко моја,
0009 нисам ништа учинио паши
0010 него синоћ идем из меане
0011 а лијепа Ајка из амане
0012 сретосмо се у тесну сокаку.
0013 Ја јој рекох и два и три пута:
0014 драга душо, уклони се с пута,
0015 ал је она поносита рода
0016 не хте[де] се да уклони с пута.
0017 Фати јој се грла и ђердана
0018 запе ми се копча од рукава
0019 за Ајкуне везене рукаве
0020 попуче ми мества и папуча.
0021 Те се онди, мајко, обљубисмо:
0022 гди падосмо, онди осванусмо
0023 већ ако ме паша зато зове.“

Интервенције:
i= ј (мајка)
е = је
и = ј (Ајка)
срѣтѡсмо (јат = е)
тѣзну (јат = е)
з = с (тесну)
ѡи = јој
нектисе = не хте[де] се
ѡисе = јој се
ћ = ђ (ђердана)
ц = ч (попуче)

Коментар:
Љубавна лирска песма. Љубавни сусрет у тесном сокаку (,,запе ми се копча од рукава/ за Ајкуне везене рукаве“).
Варијанте: Вук, СНП I, 552; Вук, СНП V, 348, 349, 351, 352; ZNŽOJS VII: 103; Недић 1975: 718.
Литература: Латковић 1975: 288