Свети Саво и царев везир 0001    Селила су до три калуђера 0002    Под ораом више намастира, 0003    Над њима се облак надвезао, 0004    И облака ситна књига паде. 0005    Нитко не мож’ књигу да проучи, 0006    Проучи је самоуче ђаче, 0007    Које књигу само научило 0008    И читати и пером писати. 0009    Књигу чита, грозне сузе рони, 0010    Сузе рони, ништа не беседи. 0011    Питају га оци калуђери: 0012    „Бога теби, самоуче ђаче, 0013    Књигу читаш, ништа не беседиш, 0014    Књигу читаш, грозне сузе рониш ─ 0015    Откуд књига, од које ли стране, 0016    Шта нам каже књига из облака?“ 0017    Беседило самоуче ђаче: 0018    „Књига ј’ ова од светога Саве, 0019    У књизи нам вели светитељу 0020    Да ви свету затворите цркву, 0021    Ево на нас силна турска војска, 0022    У војски је цареви везире, 0023    Оће Турчин т’јело светитеља!“ 0024    Њему веле оци калуђери: 0025    „Мучи, ђаче, не пробеседило! 0026    Што ће овде силна турска војска, 0027    На што л’ Турком т’јело светитеља?“ 0028    Истом они у ријечи били, 0029    Ал’ се диже магла из облака, 0030    Зазвекташе Турци на капији: 0031    „Изађи нам, стари игумане, 0032    И изнеси т’јело светитеља, 0033    Светитеља Неманића Саве!“ 0034    Турком шаљу оци калуђери 0035    Пред капију самоуче ђаче, 0036    А оци се затворе у цркву, 0037    Па облаче велике одежде ─ 0038    Не облаче к’о што се облачи, 0039    Већ изврћу одежде наопако, 0040    Запојаше велико бденије, 0041    Сузе роне, а свецу се моле. 0042    Кад је ђаче на спод истрчало, 0043    Питали га Турци јаничари: 0044    „Камо, ђаче, стари игумане 0045    И камо ти оци калуђери?“ 0046    Турком ђаче тијо проговара: 0047    „Бога моле у светици цркви, 0048    Бога моле и светога Саву 0049    Да им пусти дожда из облака 0050    И ороси цареве друмове, 0051    Да се војска царева не праши 0052    И у војсци цареви везире“. 0053    Истом они у ријечи били, 0054    Дуну олуј испод сунца јарка, 0055    Више њи се сунце помрачило, 0056    А под њима земља затресла се ─ 0057    Љуто бије туча из облака 0058    По пољани сву цареву војску. 0059    Кад се Туре у невољи нађе, 0060    Сам се везир намастиру вуче, 0061    Па беседи самоуку ђаку: 0062    „Бога теби, самоуче ђаче, 0063    Казуј, д’јете, старом игуману 0064    Нека моле светитеља Саву 0065    Да растера те тучне облаке, 0066    Сва ће мени изгинути војска, 0067    А ево вам тврду вјеру дајем 0068    Да се нигда подигнути нећу 0069    Да ја робим свате намастире 0070    И отимам свети светитеља, 0071    К’о ни свеца Неманића Саву!“ 0072    Шеће ђаче светом намастиру, 0073    Па удара клепалом на врати: 0074    „Отворите, оци калуђери, 0075    Отвор’те ми свете цркве врата, 0076    Не бојте се никакови јада!“ 0077    Отворише оци калуђери; 0078    Беседило самоуче ђаче 0079    Како моли цареви везире. 0080    Преокрећу велике одежде, 0081    Па се моле светитељу Сави 0082    Да разведри и вјетри престану. 0083    Кад засину из облака сунце, 0084    Тад се шеће цареви везире, 0085    А за њиме сва војска царева: 0086    Руке мију и бијело лице, 0087    Па скидају са глава си чалме 0088    И цјелују светитеља Саву, 0089    Посипају гроши и дукати, 0090    Па се моле и кају се греха: 0091    „Прости нама, светитељу Саво, 0092    Данас смо ти јако сагрешили!“ 0093    Јошт је везир царев говорио 0094    Пред свом војском и пред калуђери: 0095    „Вако било свакоме јунаку 0096    Који хар’о свете намастире!“