Царица Милица и Владета војвода. 0001    Пошетала царица Милица 0002    Испод града бијела Крушевца 0003    С њоме шећу двије миле кћери: 0004    Вукосава и лијепа Мара; 0005    К њима језди Владета војвода 0006    На дорату на коњу доброме; 0007    Владета је коња ознојио 0008    И у б’јелу пјену обукао. 0009    Пита њега царица Милица: 0010    „Ој Бога ти, кнежева војводо! 0011    „Што си тако коња ознојио? 0012    „Не идеш ли са поља Косова? 0013    „Не виђе ли честитога кнеза, 0014    „Господара и мога и твога?” 0015    Ал’ бесједи Владета војвода: 0016    „Ој Бога ми, царице Милице! 0017    „Та ја идем са поља Косова, 0018    „Ал’ не виђех честитога кнеза, 0019    „Већ ја виђех кнежева зеленка, 0020    „Ћерају га по Косову Турци, 0021    „А кнез мислим да је погинуо.” 0022    Кад то зачу царица Милица, 0023    Проли сузе низ бијело лице, 0024    Пак још пита Владету војводу: 0025    „Још ми кажи, кнежева војводо! 0026    „Кад си био на Косову равну, 0027    „Не виђе ли девет Југовића 0028    „И десетог старог Југ-Богдана?” 0029    Ал’ бесједи Владета војвода: 0030    „Та ја прођох кроз Косово равно, 0031    „И ја виђех девет Југовића 0032    „И десетог старог Југ-Богдана: 0033    „Они бјеху у пола Косова, 0034    „Крваве им руке до рамена 0035    „И зелени мачи до балчака; 0036    „Али су им малаксале руке 0037    „Сијекући по Косову Турке.” 0038    Још му рече царица Милица: 0039    „Стан’ почекај, кнежева војводо! 0040    „Не виђе ли још два зета моја: 0041    „Бранковића, Милош-Обилића?” 0042    Ал’ бесједи Владета војвода: 0043    „Та ја прођох кроз Косово равно, 0044    „И ја виђех Милош-Обилића: 0045    „Он стајаше у пољу Косову, 0046    „На бојно се копље наслонио, 0047    „Бојно му се копље преломило, 0048    „Пак на њега Турци навалише, 0049    „До сад мислим да је погинуо; 0050    „Ал’ не виђех Вука Бранковића, 0051    „Не виђех га, не вид’ло га сунце! 0052    „Он издаде честитога кнеза, 0053    „Господара и мога и твога.”