Мусић Стефан. 0001    Вино пије Мусићу Стеване 0002    У Мајдану чисто сребрноме, 0003    У свом красном двору господскоме; 0004    Вино служи Ваистина слуга. 0005    Кад се ладна поднапише вина, 0006    Ал’ беседи Мусићу Стеване: 0007    „Ваистино, моје чедо драго! 0008    „Ја ћу лећи санак боравити, 0009    „Ти вечерај, па се напиј вина, 0010    „Па пошетај пред господског двора, 0011    „Па погледај чистом ведром небу; 0012    „Јели јасан месец на заоду, 0013    „Јел’ даница на истоку звезда; 0014    „Јели нама путовати време 0015    „На Косово лепо поље равно 0016    „На рочиште честитоме кнезу; 0017    „Јер знадеш ли, моје чедо драго, 0018    „Кадоно смо на заклетви били 0019    „Како нас је заклињао кнеже, 0020    „Заклињао, проклињао љуто: 0021    „ „Ко је Србин и Српскога рода, 0022    „ „И од Српске крви и колена, 0023    „ „А не дош’о на бој на Косово, 0024    „ „Не имао од срца порода! 0025    „ „Ни мушкога ни девојачкога; 0026    „ „Од руке му ништа не родило! 0027    „ „Рујно вино ни шеница бела; 0028    „ „Рђом кап’о, док му је колена!” ” 0029    Леже Стева у меке душеке, 0030    Повечера Ваистина слуга, 0031    Повечера и напи се вина, 0032    Па ишета пред господског двора 0033    И погледа чистом ведром небу, 0034    Јесте јасан месец на заоду, 0035    Јест даница на истоку звезда; 0036    Јесте њима путовати време 0037    На Косово лепо поље равно 0038    На рочиште честитоме кнезу; 0039    Па се шеће коњма у ахаре, 0040    Па изведе два коња витеза, 0041    Оседла и оправи лепо, 0042    Једног себи, другог господару; 0043    Па се шеће у господске дворе, 0044    И изнесе крстат свилен барјак, 0045    Па коме је дванаест крстова, 0046    Сви дванаест од чистога злата, 0047    И икона светога Јована, 0048    Крсно име Мусића Стевана, 0049    Прислони га уз господског двора, 0050    Па се шеће горе на чардаке, 0051    Да пробуди господара свога. 0052    Кад је био чардаку на врати, 0053    Коб га коби Стеванова љуба, 0054    Загрли га, па га и пољуби: 0055    „Богом брате, Ваистино слуго! 0056    „Вишњим Богом и светим Јованом! 0057    „До сад си ми верна слуга био, 0058    „Од јако си Богом побратиме, 0059    „Немој будит’ господара мога; 0060    „Јер сам јадна зао санак вид’ла, 0061    „Гди полети јато голубова, 0062    „И пред њима два сокола сива, 0063    „Испред нашег двора господскога, 0064    „Одлетише на Косово равно 0065    „И падоше међ’ Муратов табор, 0066    „Гди падоше, већ се не дигоше; 0067    „То је, браћо, ваше зламеније, 0068    „Бојати се да не изгинете.” 0069    Ал’ беседи Ваистина слуга: 0070    „Драга секо, Стеванова љубо! 0071    „Не ћу, секо, невере чинити 0072    „Господару и моме и твоме; 0073    „Јер ти ниси на заклетви била, 0074    „Како нас је заклињао кнеже, 0075    „Заклињао, проклињао љуто: 0076    „ „Ко је Србин и Српскога рода, 0077    „ „И од Српске крви и колена, 0078    „ „А не дош’о на бој на Косово, 0079    „ „Од руке му ништа не родило! 0080    „ „Рујно вино ни шеница бела; 0081    „ „Не имао пољског берићета! 0082    „ „Ни у дому од срца порода! 0083    „ „Рђом кап’о, док му је колена!” ” 0084    „Па ја не смем невере чинити 0085    „Господару и моме и твоме.” 0086    Већ ушета у чардаке горње, 0087    Па пробуди господара свога: 0088    „Устаните, драги господару! 0089    „Јесте нама путовати време.” 0090    Уста Стева на ноге јуначке, 0091    И умива своје лице бело, 0092    И облачи господско одело, 0093    Па припаса сабљу оковану, 0094    Па узима кондир вина рујна, 0095    Те напија красну славу Божју 0096    Сретна пута и крста часнога 0097    У свом двору за столом својијем, 0098    Војводи је то и пре и после; 0099    Па ишета пред господске дворе, 0100    Уседоше два коња витеза, 0101    Разавише крстате барјаке, 0102    Ударише бубњи и свирале, 0103    Дигоше се Богом путовати. 0104    Бела и је зора забелила 0105    На Косову красном пољу равном, 0106    Сусрете и Косовка девојка, 0107    У руку јој два кондира златна, 0108    Оба златна, ал’ обадва празна, 0109    Под пазуом клобук свиле беле, 0110    За клобуком бела кита перја, 0111    У дну перје сребром заливено, 0112    А по среди златом преплетено, 0113    И по вру бисером кићено: 0114    Ал’ беседи Мусићу Стеване: 0115    „Божја помоћ, моја секо драга! 0116    „Гди си, душо, на ограшју била? 0117    „Откуда ти клобук свиле беле? 0118    „Дај ми, секо клобук свиле беле, 0119    „Да га познам, кога је војводе; 0120    „А тако ми срећна пута мога 0121    „Невере ти учинити не ћу!” 0122    Ал’ беседи Косовка девојка: 0123    „Здраво да си, кнежева војводо! 0124    „Нисам нигди на ограшју била, 0125    „Рано ме је пробудила мајка, 0126    „Ми ранимо те воду грабимо; 0127    „Кад ја дођо на воду Ситницу, 0128    „Ал’ Ситница мутна и поводна, 0129    „Носи брате коње и јунаке, 0130    „Турске капе и бијеле чалме, 0131    „Красне Срспке бијеле клубуке 0132    „Овај клобук близу краја беше, 0133    „Ја загази у воду Ситницу, 0134    „И увати клобук свиле беле, 0135    „Брата имам од мене млађега, 0136    „Носим клобук брату рођеноме, 0137    „Ја сам млада мило ми је перје.” 0138    Клобук даде кнежевој војводи, 0139    Чим га виде Мусићу Стеване, 0140    Чим га виде, тим га и познаде, 0141    Просу сузе низ господско лице, 0142    Удари се по колену руком, 0143    Чисти скерлет на колену пуче, 0144    Златна копча на десном рукаву; 0145    „Тешко мени и до Бога мога! 0146    „На мени је останула клетва 0147    „Од мојега честитога кнеза.” 0148    Клобук даде Косовки девоји, 0149    Па се маши у џепове руком, 0150    Те јој даде три дуката жута: 0151    „Нај ти, секо, Косовка девојко! 0152    „А ја идем на бој на Косово 0153    „У пресвето име Исусово, 0154    „Ако Бог да, те се натраг вратим, 0155    „Лепшим ћу те даривати даром; 0156    „Ако л’, секо, ја погибо амо, 0157    „Помени ме по пешкешу моме.” 0158    Ударише коње мамузама, 0159    Па Ситницу воду пребродише, 0160    Ударише у цареви табор. 0161    Како дође Мусићу Стеване, 0162    Три је паше био и убио, 0163    Кад започе бити четвртога, 0164    Ту погибе Мусићу Стеване 0165    И са њиме Ваистина слуга 0166    И војске му дванаест иљада; 0167    И ту нам је и кнез погинуо. 0168    Ту су Србљи изгубили царство 0169    Честитога цара земаљскога.