Цар Лазар и царица Милица. (о боју Косовском) 0001    Цар Лазаре сједе за вечеру, 0002    Покрај њега царица Милица; 0003    Вели њему царица Милица: 0004    „Цар-Лазаре, Српска круно златна! 0005    „Ти полазиш сјутра на Косово, 0006    „С’ собом водиш слуге и војводе, 0007    „А код двора ни ког’ не остављаш 0008    „Царе Лазо! Од мушкијех глава 0009    „Да ти може књигу однијети 0010    „У Косово и натраг вратити; 0011    „Одводиш ми девет миле браће, 0012    „Девет браће, девет Југовића: 0013    „Остави ми брата бар једнога, 0014    „Једног брата сестри од заклетве.” 0015    Њој говори Српски кнез Лазаре: 0016    „Госпо моја, царице Милице! 0017    „Кога би ти брата највољела 0018    „Да т’ оставим у бијелу двору?”─ 0019    „Остави ми Бошка Југовића.” 0020    Тада рече Српски кнез Лазаре: 0021    „Госпо моја, царице Милице! 0022    „Када сјутра бијел дан осване, 0023    „Дан осване и огране сунце, 0024    „И врата се отворе на граду, 0025    „Ти ишетај граду на капију, 0026    „Туд’ ће поћи војска на алаје: 0027    „Све коњици под бојним копљима, 0028    „Пред њима је Бошко Југовићу, 0029    „И он носи крсташа барјака; 0030    „Кажи њему од мене благосов, 0031    „Нек да барјак, коме њему драго, 0032    „Па нек с тобом код двора остане.” 0033    Кад у јутру јутро освануло 0034    И градска се отворише врата, 0035    Тад’ ишета царица Милица, 0036    Она стаде граду код капије, 0037    Ал’ ето ти војске на алаје: 0038    Све коњици под бојним копљима, 0039    Пред њима је Бошко Југовићу 0040    На алату вас у чистом злату, 0041    Крсташ га је барјак поклопио, 0042    Побратиме! До коња алата; 0043    На барјаку од злата јабука, 0044    Из јабуке од злата крстови, 0045    Од крстова златне ките висе, 0046    Те куцкају Бошка по плећима; 0047    Примаче се царица Милица, 0048    Па увати за узду алата, 0049    Руке склопи брату око врата, 0050    Пак му поче тихо говорити: 0051    „О мој брате, Бошко Југовићу! 0052    „Цар је тебе мене поклонио, 0053    „Да не идеш на бој на Косово, 0054    „И тебе је благосов казао, 0055    „Да даш барјак, коме тебе драго, 0056    „Да останеш са мном у Крушевцу, 0057    „Да имадем брата од заклетве.” 0058    Ал’ говори Бошко Југовићу: 0059    „Иди, сестро, на бијелу кулу: 0060    „А ја ти се не бих повратио, 0061    „Ни из руке крсташ барјак дао, 0062    „Да ми царе поклони Крушевац; 0063    „Да ми рече дружина остала: 0064    „Гле страшивца, Бошка Југовића! 0065    „Он не смједе поћи у Косово 0066    „За крст часни крвцу прољевати 0067    „И за своју вјеру умријети.” 0068    Пак проћера коња на капију. 0069    Ал’ ето ти старог Југ-Богдана 0070    И за њиме седам Југовића, 0071    Све је седам устављала редом, 0072    Ал’ ниједан ни гледати не ће. 0073    Мало време за тим постајало, 0074    Ал’ ето ти Југовић-Воина, 0075    И он води цареве једеке 0076    Покривене са сувијем златом, 0077    Она под њим увати кулаша, 0078    И склопи му руке око врата, 0079    Па и њему стаде говорити: 0080    „О мој брате, Југовић-Воине! 0081    „Цар је тебе мене поклонио, 0082    „И тебе је благосов казао, 0083    „Да даш једек’, коме тебе драго, 0084    „Да останеш са мном у Крушевцу, 0085    „Да имадем брата од заклетве.” 0086    Вели њојзи Југовић Воине: 0087    „Иди, сестро, на бијелу кулу; 0088    „Не би ти се јунак повратио, 0089    „Ни цареве једеке пустио, 0090    „Да бих знао, да бих погинуо; 0091    „Идем, сејо, у Косово равно 0092    „За крст часни крвцу прољевати 0093    „И за вјеру с браћом умријети.” 0094    Пак проћера коња на капију. 0095    Кад то виђе царица Милица, 0096    Она паде на камен студени, 0097    Она паде, пак се обезнани; 0098    Ал’ ето ти славнога Лазара, 0099    Када виђе госпођу Милицу, 0100    Уд’рише му сузе низ образе; 0101    Он с’ обзире с десна на лијево, 0102    Те дозивље слугу Голубана: 0103    „Голубане, моја вјерна слуго! 0104    „Ти одјаши од коња лабуда, 0105    „Узми госпу на бијеле руке 0106    „Пак је носи на танану кулу; 0107    „Од мене ти богом просто било! 0108    „Немој ићи на бој на Косово 0109    „Већ остани у бијелу двору.” 0110    Кад то зачу слуга Голубане, 0111    Проли сузе низ бијело лице, 0112    Па одсједе од коња лабуда, 0113    Узе госпу на бијеле руке, 0114    Однесе је на танану кулу; 0115    Ал’ свом срцу одољет’ не може, 0116    Да не иде на бој на Косово, 0117    Већ се врати до коња лабуда, 0118    Посједе га, оде у Косово, 0119    Кад је сјутра јутро освануло, 0120    Долећеше два врана гаврана 0121    Од Косова поља широкога, 0122    И падоше на бијелу кулу, 0123    Баш на кулу славнога Лазара, 0124    Један гракће, други проговара: 0125    „Да л’ је кула славног кнез-Лазара? 0126    „Ил’ у кули нигђе никог нема?” 0127    То из куле нитко не чујаше, 0128    Већ то чула царица Милица, 0129    Па излази пред бијелу кулу, 0130    Она пита два врана гаврана: 0131    „Ој Бога вам, два врана гаврана! 0132    „Откуда сте јутрос полећели? 0133    „Нијесте ли од поља Косова? 0134    „Виђесте ли двије силне војске? 0135    „Јесу ли се војске удариле? 0136    „Чија ли је војска задобила?” 0137    Ал’ говоре два врана гаврана: 0138    „Ој Бога нам, царице Милице! 0139    „Ми смо јутрос од Косова равна, 0140    „Виђели смо двије силне војске; 0141    „Војске су се јуче удариле, 0142    „Обадва су цара погинула; 0143    „Од Турака нешто и остало, 0144    „А од Срба и што је остало, 0145    „Све рањено и искрвављено.” 0146    Истом они тако бесјеђаху, 0147    Ал’ ето ти слуге Милутина, 0148    Носи десну у лијевој руку, 0149    На њему је рана седамнаест, 0150    Вас му коњиц у крв огрезнуо; 0151    Вели њему госпођа Милица: 0152    „Што је, болан! Слуго Милутине? 0153    „Зар издаде цара на Косову?” 0154    Ал’ говори слуга Милутине: 0155    „Скин’ ме, госпо, са коња витеза, 0156    „Умиј мене студеном водицом, 0157    „И залиј ме црвенијем вином; 0158    „Тешке су ме ране освојиле.” 0159    Скиде њега госпођа Милица, 0160    И уми га студеном водицом, 0161    И зали га црвенијем вином. 0162    Кад се слуга мало повратио, 0163    Пита њега госпођа Милица: 0164    „Што би, слуго, у пољу Косову? 0165    „Ђе погибе славни кнеже Лазо? 0166    „Ђе погибе стари Југо Богдане? 0167    „Ђе погибе девет Југовића? 0168    „Ђе погибе Милош војевода? 0169    „Ђе погибе Вуче Бранковићу? 0170    „Ђе погибе Бановић Страхиња?” 0171    Тада слуга поче казивати: 0172    „Сви осташе, госпо, у Косову. 0173    „Ђе погибе славни кнез Лазаре, 0174    „Ту су млога копља изломљена, 0175    „Изломљена и Турска и Српска, 0176    „Али више Српска, него Турска, 0177    „Бранећ’, госпо, свога господара, 0178    „Господара, славног кнез-Лазара. 0179    „А Југ ти је, госпо, погинуо 0180    „У почетку, у боју првоме. 0181    „Погибе ти осам Југовића, 0182    „Ђе брат брата издати не шћеде, 0183    „Доклегође један тецијаше; 0184    „Још остаде Бошко Југовићу, 0185    „Крсташ му се по Косову вија; 0186    „Још разгони Турке на буљуке, 0187    „Као соко тице голубове, 0188    „ Ђе огрезну крвца до кољена, 0189    „ Ту погибе Бановић Страхиња. 0190    „Милош ти је, госпо, погинуо 0191    „ Код Ситнице код воде студене, 0192    „Ђено млого Турци изгинули; 0193    „ Милош згуби Турског цар-Мурата 0194    „ И Турака дванаест хиљада; 0195    „ Бог да прости, ко га је родио! 0196    „Он остави спомен роду Српском, 0197    „Да се прича и приповиједа 0198    „Док је људи и док је Косова. 0199    „А што питаш за проклетог Вука, 0200    „Проклет био и ко га родио! 0201    „Проклето му племе и кољено! 0202    „Он издаде цара на Косову 0203    „И одведе дванаест хиљада, 0204    „Госпо моја! Љутог оклопника.”