Сењани у лову 0001    Сењани се у лов подигоше, 0002    У лијеп се земан подигоше: 0003    У прољеће кадно цавти цв’јеће, 0004    О лијепом старом Ђурђев-дану. 0005    До подне им ведро небо било, 0006    А од подне ведро и облачно; 0007    Из облака студен вјетар пада, 0008    Мрзну им се пушке уз јечерме, 0009    А јечерме уз кошуље танке, 0010    А кошуље уз бијело месо. 0011    Док покличе један од Сењана: 0012    »О Иване, наша харамбашо! 0013    Ти си овуд и прије ходио, 0014    И ходио и лова ловио, 0015    Знадеш гдјегод пећину камена, 0016    Да би у њој ватру саставили 0017    И бијело месо разгријали?« 0018    А бесједи Сењанин Иване: 0019    »Истина је, моја дружинице, 0020    Да сам овуд и прије ходио, 0021    И ходио и лова ловио, 0022    Ма ја не знам пећину камена, 0023    За црквицу светог Ђурђа знадем. 0024    Светој цркви сломит ћемо врата, 0025    Ц’јепат ћемо оклоп од пушака, 0026    У њој цемо ватру саставити, 0027    Да би Бог до и срећа од Бога, 0028    Да ми наше разгријемо месо 0029    И здраво се Сењу повратимо, 0030    Бољу ћемо цркву саградити 0031    И на цркви врата начинити, 0032    Све од сребра и сухога злата.« 0033    Пака иду они наприједа, 0034    Ту су нашли цркву светог Ђурђа, 0035    И на цркви врата разломише, 0036    И у цркви ватру саставише, 0037    И бијело месо разгријаше. 0038    Па се здраво Сењу повратили, 0039    Велику су цркву саградили 0040    И на цркви врата начинили, 0041    Све од сребра и сухога злата. 0042    Што рекоше, то не порекоше.