|
Бановић Страхиња. 0001 Нетко бјеше Страхинићу бане, 0002 Бјеше бане у маленој Бањској, 0003 У маленој Бањској крај Косова, 0004 Да такога не има сокола. 0005 Једно јутро бане подранио, 0006 Зове слуге и к себе призивље: 0007 „Слуге моје! Хитро похитајте, 0008 „Седлајте ми од мегдана ђога, 0009 „Окитите што љепше можете; 0010 „Опашите, што тврђе можете; 0011 „Јел ја, ђецо, мислим путовати: 0012 „Хоћу Бањску оставити града, 0013 „Мислим ђога коња уморити 0014 „И у гости, ђецо, одлазити, 0015 „У тазбину у била Крушевца, 0016 „К милу тасту старцу Југ-Богдану, 0017 „Ка шурева девет Југовића; 0018 „Тазбина ме та жељкује моја.” 0019 Господара слуге послушаше, 0020 Те сокола ђога оседлаше, 0021 Опреми се Страхинићу бане, 0022 Уд’ри на се дибу и калифу, 0023 Поноситу чоху сајалију, 0024 Што од воде чоха црвенија, 0025 А од сунца чоха руменија; 0026 Окити се један Српски соко, 0027 Па посједе ђога од мегдана, 0028 Одмах пође, у тазбину дође, 0029 У тазбину у била Крушевца, 0030 Ђе од скоро царство постануло, 0031 А виђе га старац Југ Богдане, 0032 И виђе га девет милих шура, 0033 Соколова девет Југовића, 0034 Мила зета једва дочекаше, 0035 У наруче зета загрлише, 0036 Вјерне слуге коња прифатише, 0037 Зета воде на френђију кулу, 0038 Код готове совре засједоше, 0039 Те господску ријеч бесјеђају; 0040 Навалише слуге и слушкиње, 0041 Неко двори, неко вино служи. 0042 Што бијаше ришћанске господе, 0043 Посједаше, те пијаху вино; 0044 Уврх совре стари Југ Богдане, 0045 С десне стране уза рамо своје 0046 Сједе зета Страхинића бана, 0047 И ту сједе девет Југовића, 0048 Низа совру остала господа; 0049 Ко л’ је млађи, двори господаре. 0050 Но бијеше то девет шурњаја, 0051 Но шурњаје дворе упоредо, 0052 Дворе свекра силна Југ-Богдана, 0053 И двораху своје господаре, 0054 А највише зета поносита; 0055 А слуга им једна вино служи, 0056 Служи вино једном купом златном, 0057 Златна купа девет бере литар’; 0058 Ја да видиш друге ђаконије, 0059 Ђаконије, млоге госпоштине! 0060 Како, брате, ђе је царевина. 0061 Позадуго бане гостовао, 0062 Позадуго бане зачамао, 0063 Поноси се бане у тазбини. 0064 Госпоштине што је у Крушевцу, 0065 Досадише јутром и вечером, 0066 Молећи се силну Југ-Богдане! 0067 „Господару, силан Југ-Богдане! 0068 „Љубимо ти свиленога скута 0069 „И десницу твоју билу руку, 0070 „Ну потруди чудо и госпоство, 0071 „И поведи мила зета твога, 0072 „Ну доведи Страхинића бана 0073 „У дворове и у куће наше, 0074 „Да ми неку пошту учинимо.” 0075 Сваком Јуже хатар навршује. 0076 Доке тако изредили били, 0077 Дуго било и вријеме прође, 0078 И задуго бане зачамао; 0079 Но да видиш јада изненада! 0080 Једно јутро, кад огрија сунце, 0081 Мезил стиже и бијела књига 0082 Баш од Бањске од малена града, 0083 Од његове остарјеле мајке, 0084 Бању књига на кољено паде, 0085 Кад разгледа и проучи књигу, 0086 Ал’ му књига доста грдно каже, 0087 Књига каже, ђе га куне мајка: 0088 „Ђе си, сине, Страхинићу бане? 0089 „Зло ти било у Крушевцу вино! 0090 „Зло ти вино, несретна тазбина! 0091 „Виђи књигу, нечувених јада! 0092 „Из убаха једна паде сила, 0093 „Турски сине, од Једрене царе, 0094 „А цар паде у поље Косово, 0095 „А цар паде, доведе везире, 0096 „А везире, несретне већиле. 0097 „Што је земље те облада царе, 0098 „Сву је Турску силу подигао, 0099 „У Косово поље искупио, 0100 „Притискао све поље Косово, 0101 „Уватио воде обадвије: 0102 „Покрај Лаба и воде Ситнице 0103 „Све Косово сила притиснула. 0104 „Кажу, сине, и причају људи: 0105 „Од мрамора до сува јавора, 0106 „Од јавора, сине, до Сазлије, 0107 „До Сазлије на ћемер ћуприје, 0108 „Од ћуприје, сине, до Звечана, 0109 „Од Звечана кажу до Чечана, 0110 „Од Чечана врху до планине 0111 „Турска сила притисла Косово. 0112 „Под број, сине, на тефтере кажу 0113 „Но у цара сто хиљада војске 0114 „Некаквога царева спахије, 0115 „Што имају по земљи тимаре 0116 „И што једу љеба царевога 0117 „И што јашу коње од мегдана, 0118 „Што не носе по млого оружа, 0119 „До по једну о појасу сабљу, 0120 „У Турчина, у турскога цара, 0121 „Кажу, сине, другу војску силну 0122 „Огњевите јањичаре Турке, 0123 „Што Једрене држе кућу билу, 0124 „Јањичара кажу сто хиљада; 0125 „Кажу, сине, и говоре људи 0126 „У Турчина трећу војску силну 0127 „Некакога Туку и Манџуку, 0128 „А што хуче, а што грдно туче. 0129 „У Турчина војске свакојаке, 0130 „У Турчина једну кажу силу, 0131 „Самовољна Турчин-Влах-Алију, 0132 „Те не слуша цара честитога, 0133 „За везире никад и не мисли, 0134 „За цареву сву осталу војску 0135 „А колико мраве по земљици; 0136 „Такву силу у Тучрина кажу; 0137 „Он беза зла, сине, проћи не шће, 0138 „Не шће с царем, сине, на Косово, 0139 „Окренуо друмом лијевијем, 0140 „Те на нашу Бањску ударио, 0141 „Те ти Бањску, сине, ојадио 0142 „И живијем огњем попалио, 0143 „И најдоњи камен растурио, 0144 „Вјерне твоје слуге разагнао, 0145 „Стару мајку твоју ојадио. 0146 „Са коњем јој кости изломио, 0147 „Вјерну твоју љубу заробио, 0148 „Одвео је у поље Косово, 0149 „Љуби твоју љубу под чадором, 0150 „А ја, сине, кукам на гаришту, 0151 „А ти вино пијеш у Крушевцу! 0152 „Зло ти вино напокоње било!” 0153 Ја кад бане књигу проучио, 0154 Мука му је и жао је било, 0155 У образ је сјетно невесело, 0156 Мрке брке ниско објесио, 0157 Мрки брци пали на рамена, 0158 У образ се љуто намрдио, 0159 Готове му сузе ударити. 0160 А виђе га старац Југ Богдане, 0161 Виђе зета јутру на уранку, 0162 Плану Јуже, како огањ живи, 0163 Страхинићу зету проговара; 0164 „О мој зете, Бог ми с тобом био! 0165 „Што си, зете, јутрос подранио? 0166 „А у образ сјетно невесело? 0167 „Од шта си се, зете, раздертио? 0168 „На кога си с’, зете, ражљутио? 0169 „Ал’ се шуре тебе насмијаше, 0170 „У јеглени ружно говорише? 0171 „Ал’ шурњаје тебе не дворише? 0172 „Ал ’махану тој тазбини нађе? 0173 „Кажи, зете, шта је и како је?” 0174 Плану бане па му проговара: 0175 „Прођ’ се тасте, стари Југ-Богдане! 0176 „Ја сам с шурам’ био у лијепо, 0177 „А шурњаје господске госпође 0178 „Дивно зборе, а дивно ме дворе, 0179 „Тој тазбини мојој мане нема, 0180 „Но да видиш, што сам невесео: 0181 „Стиже књига од малене Бањске, 0182 „Баш од моје остарјеле мајке;” 0183 Каже јаде тасту на уранку, 0184 Како су му двори похарани, 0185 Како су му слуге разагнате, 0186 Како ли је мајка прегажена, 0187 Како ли је љуба заробљена: 0188 „Но мој тасте, старац Југ-Богдане! 0189 „И ако је моја данас љуба, 0190 „Љуба моја, ал’ је шћера твоја: 0191 „Срамота је и мене и тебе; 0192 „Но мој тасте, стари Југ-Богдане! 0193 „Мислиш ли ме мртва пожалити, 0194 „Пожали ме док сам у животу. 0195 „Молим ти се и љубим ти руку, 0196 „Да даш мене ђеце деветоро, 0197 „Ђецу твоју, а шуреве моје, 0198 „Да ја, тасте, у Косово пођем, 0199 „Да потражим душманина мога, 0200 „А царева грдна хаинина, 0201 „Који ми је робље заробио; 0202 „А немој се, тасте, препанути, 0203 „Ни за твоју ђецу убринути; 0204 „Ја ћу ђеци, мојим шуревима, 0205 „Хоћу њима рухо пром’јенити, 0206 „А у Турско рухо облачити: 0207 „Око главе бијеле кауке, 0208 „А на плећи зелене доламе, 0209 „А на ноге меневиш чакшире, 0210 „О појасу сабље пламените; 0211 „Призват’ слуге и казаћу јунак, 0212 „Нека слуге коње оседлају, 0213 „Оседлају, тврдо опасују, 0214 „Нек пригрћу мрким међединам’: 0215 „Учинићу ђецу јањичаре; 0216 „Ја ћу ђецу шуре сјетовати, 0217 „Каде са мном буду кроз Косово, 0218 „А кроз војску цара на Косову, 0219 „Пред њима ћу бити делибаша, 0220 „Нек се стиде и нек се препану, 0221 „Нек се свога боје старјешине; 0222 „Когођ стане у царевој војсци, 0223 „Когођ стане с нама говорити, 0224 „Стане Турски, окрене Мановски, 0225 „Ја с Турцима могу проговорит’, 0226 „Могу Турски, и могу Мановски, 0227 „И Арапски језик разумијем, 0228 „И на крпат ситно Арнаутски; 0229 „Проводићу ђецу кроз Косово, 0230 „Сву ћу војску Турску уводити, 0231 „Док ја нађем душманина мога, 0232 „А Турчина силна Влах-Алију, 0233 „Који ми је робље поробио; 0234 „Нек шуреви биду у невољи, 0235 „Ел сам, тасте, могу погинути, 0236 „Код шурева не ћу погинути 0237 „Јали ране ласно допанути.” 0238 Кад то зачу стари Југ Богдане, 0239 Плану Јуже, како огањ живи, 0240 Страхињ-бану зету проговара: 0241 „Страхињ-бане, ти мој зете мили! 0242 „Виђех јутрос, да памети немаш. 0243 „Што ми ђеце иштеш деветоро, 0244 „Да ми ђецу водиш у Косово, 0245 „У Косово, да их кољу Турци, 0246 „Немој, зете, више проговарат’, 0247 „Не дам ђеце водит’ у Косово, 0248 „Макар шћери нигда не видио. 0249 „Мио зете, дели Страхињ-бане! 0250 „Рашта си се тако раздертио? 0251 „Знаш ли, зете? Не зна ли те људи! 0252 „Ал’ ако је једну ноћ ноћила, 0253 „Једну ноћцу шњиме под чадором, 0254 „Не може ти више мила бити, 0255 „Бог ј’ убио, па је то проклето, 0256 „Воли њему, него тебе, сине; 0257 „Нека иде, враг је однесао! 0258 „Бољом ћу те оженити љубом, 0259 „С тобом хоћу ладно пити вино, 0260 „Пријатељи бити до вијека; 0261 „А не дам ти ђецу у Косово.” 0262 Плану бане, како огањ живи, 0263 У иједу и тој муци љутој 0264 Не шће викнут’ ни призвати слугу, 0265 За сеиза ни хабера нема, 0266 Но сам оде к ђогу у ахаре, 0267 Ја како га бане оседлао! 0268 Како ли га тврдо опасао! 0269 Па заузда ђемом од челика, 0270 Пред дворе га води у авлију 0271 К бињекташу бијелу камену, 0272 Па се ђогу фати на рамена 0273 Погледује девет својих шура, 0274 А шуреви у земљицу црну. 0275 Бан погледну пашенога свога, 0276 Некакога млада Немањића, 0277 А Немањић гледа у земљицу. 0278 Кад пијаху вино и ракију, 0279 Сви се фале за добре јунаке, 0280 Фале с’ зету и Богом се куну: 0281 „Волимо те, Страхинићу бане! 0282 „Но сву земљу нашу царевину;” 0283 Ал’ да видиш јада на невољи! 0284 Бану јутрос нема пријатеља: 0285 Није ласно у Косово поћи. 0286 Виђе бане, ђе му друга нема, 0287 Сам отиде пољем Крушевачким. 0288 Ја кад био низ широко поље, 0289 Обзире се ка Крушевцу б’јелу, 0290 Не ће ли се шуре присјетити, 0291 Не ће ли се њима ражалити; 0292 А кад виђе јутрос на невољи 0293 Ђе му нема главна пријатеља, 0294 Паде на ум; па се досјетио 0295 За његова хрта Карамана, 0296 Кога воли него добра ђога, 0297 Те привикну из бијела грла, 0298 Остало је хрче у ахару; 0299 Зачу гласа, хитро потрчало 0300 Док у пољу пристиже ђогина, 0301 Покрај ђога хрче поскакује, 0302 А златан му литар позвекује, 0303 Мило било, разговори с’ бане 0304 Оде бане на коњу ђогину, 0305 Те пријеђе поља и планине, 0306 Ја кад дође у поље Косово, 0307 Кад сагледа по Косову силу, 0308 Ал’ се бане мало препануо, 0309 Па помену Бога истинога, 0310 У ордију пурску угазио. 0311 Иде бане по пољу Косову, 0312 Иде бане на четири стране, 0313 Тражи бане силна Влах-Алију, 0314 Ал’ не може бане да га нађе; 0315 Спушти с’ бане ка води Ситници, 0316 На једно је чудо нагазио: 0317 На обали до воде Ситнице 0318 Један зелен ту бијаше чадор, 0319 Широк чадор поље притиснуо, 0320 На чадору од злата јабука, 0321 Она сија, како јарко сунце, 0322 Пред чадором побијено копље, 0323 А за копље варанац коњиц свезан; 0324 На глави му маха Стамболија, 0325 Бије ногом десном и лијевом. 0326 Кад то виђе Страхинићу бане, 0327 Прохесапи и умом премисли, 0328 Баш је чадор силна Влах-Алије, 0329 Те ђогина коња пригоњаше, 0330 Копље јунак скиде са рамена, 0331 Те чадору врата отворио, 0332 А да види, ко је под чадором; 0333 Не бијаше силан Влах-Алија, 0334 Но бијаше један стари дервиш, 0335 Бијела му прошла појас брада, 0336 Шњиме нема нитко под чадором, 0337 Бекрија је тај несрећан дервиш, 0338 Пије Турчин вино кондијером, 0339 Но сам лије, но сам чашу пије, 0340 Крвав дервиш бјеше до очију; 0341 Кад га виђе Страхинићу бане, 0342 Те му селам Турски називаше, 0343 Пијан дервиш оком разгледаше, 0344 Па му мучну ријеч проговара: 0345 „Да си здраво! Дели Страхин-бане 0346 „Од малене Бањске крај Косова.” 0347 Плану бане, препаде се љуто, 0348 Те дервишу Турски одговара: 0349 „Бре! Дервишу, несретна ти мајка! 0350 „Рашта пијеш? Рашта се опијаш? 0351 „Те у пићу грдно проговараш 0352 „И Турчина зовеш каурином. 0353 „Шта помињеш некакога бана? 0354 „Ово није Страхинићу бане, 0355 „Но ја јесам цареви делија, 0356 „Једеци се царски покидаше, 0357 „У ордију Турску побјегоше, 0358 „Све делије хитро потрчаше, 0359 „Да једеке цару пофатамо; 0360 „Ако кажем цару, ја везиру, 0361 „Коју си ми ријеч бесједио, 0362 „Хоћеш, стари, јада допанути.” 0363 Грохотом се дервиш осмјенуо: 0364 „Ти делијо, Страхинићу бане! 0365 „Знаш ли, бане, не знали те јади! 0366 „Да сам саде на Голеч-планини, 0367 „Да те видиму царевој војсци, 0368 „Познао би тебе и ђогина, 0369 „И твојега хрта Карамана, 0370 „Кога волиш, него добра ђога. 0371 „Знаш ли, бане од малене Бањске! 0372 „Познајем ти чело како ти је, 0373 „И под челом очи обадвије, 0374 „И познајем оба мрка брка. 0375 „Знаш ли бане? Не знало те чудо! 0376 „Кад западох ропства у вијеку, 0377 „Пандури ме твоји ухитише 0378 „У Сухари врху на планини, 0379 „У руке ме твоје додадоше, 0380 „Ти ме баци на дно од тамнице, 0381 „Те робовах и тамницу трпљех 0382 „И зачамах за девет година, 0383 „Девет прође, а стиже десета, 0384 „А тебе се, бане, ражалило, 0385 „Те ти зовну Рада тамничара, 0386 „Твој тамничар на тамничка врата, 0387 „Изведе ме к тебе у авлију. 0388 „Знаш ли бане? Знаш ли Страхинићу? 0389 „Кад запита и мене упита: 0390 „ „Ропче моје, змијо од Турака! 0391 „ „Ђе пропаде у тамници мојој! 0392 „ „Мож’ли с’, робе, јунак откупити.” ” 0393 „Ти ме питаш, ја право казујем: 0394 „ „Могао бих живот откупити! 0395 „ „Тек да ми се двора доватити, 0396 „ „Очевине и пак постојбине; 0397 „ „Имао сам нешто мало блага, 0398 „ „Млоге лаве и млоге тимаре, 0399 „ „Могао бих откуп саставити; 0400 „ „Ал’ ми, бане, вјеровати не ћеш, 0401 „ „Да ме пустиш двору бијеломе: 0402 „ „Тврда ћу ти јамца оставити, 0403 „ „Тврда јамца, Бога истинога, 0404 „ „Другог јамца Божу вјеру тврду, 0405 „ „Како ћу ти откуп донијети.” ” 0406 „И ти, бане, повјерова мене, 0407 „И пушти ме двору бијеломе, 0408 „Очевини и тој постојбини; 0409 „А кад дођох грдној постојбини, 0410 „Тамо су ме јади забушили: 0411 „У дворове, постојбину моју, 0412 „У дворове куга ударила. 0413 „Поморила и мушко и женско, 0414 „На оџаку нико не остао, 0415 „Но ти моји двори пропанули, 0416 „Пропанули, па су опанули, 0417 „Из дувара зовке проникнуле; 0418 „Што су били лави и тимари, 0419 „Појагмили Турци на миразе; 0420 „Кад ја виђех дворе затворене: 0421 „Неста блага, неста пријатеља; 0422 „Нешто мислих, па на једно смислих: 0423 „Мезилских се ја дофатих коња, 0424 „Те отидох граду Једренету, 0425 „Одох к цару и одох к везиру, 0426 „Виђе везир, па доказа цару, 0427 „Ја какав сам јунак за мегдана; 0428 „Ођеде ме цареви везире, 0429 „Ођеде ме и чадор ми даде; 0430 „Цар ми даде од мегдана вранца, 0431 „И даде ми свијетло оруже; 0432 „Потписа ми цареви везире, 0433 „Да сам војник цару до вијека. 0434 „А ти, бане, данас к мене дође, 0435 „Да ти узмеш твоје дуговање, 0436 „А ја, бане, ни динара немам. 0437 „Страхинићу, јада допануо! 0438 „Ђе ти дође, да погинеш лудо 0439 „У Косову у војсци царевој!” 0440 Виђе бане, познаде дервиша, 0441 Од ђогата коња одсједаше, 0442 Пак загрли стариша дервиша: 0443 „Богом брате! Старишу дервишу! 0444 „На поклон ти моје дуговање! 0445 „Ја не тражим, брате, ни динара, 0446 „Ни ја тражим твоје дуговање, 0447 „Но ја тражим силна Влах-Алију, 0448 „Који ми је дворе растурио, 0449 „Који ми је љубу заробио; 0450 „Кажи мене, старишу дервишу, 0451 „Кажи мене мога душманина? 0452 „Братимим те и јоште један пут, 0453 „Немој мене војсци проказати, 0454 „Да ме војска Турска не опколи.” 0455 Но се дервиш Богом проклињаше: 0456 „Ти соколе, Страхинићу бане! 0457 „Тврђа ми је вјера од камена, 0458 „Да ћеш саде сабљу повадити, 0459 „Да ћеш пола војске погубити, 0460 „Невјерети учинити не ћу, 0461 „Ни твојега љеба погазити: 0462 „И ако сам био у тамници, 0463 „Доста си ме вином напојио, 0464 „Бијелим љебом наранио, 0465 „А често се сунца огријао, 0466 „Пуштио си мене вересијом; 0467 „Не издадох ни додадох тебе, 0468 „Не свјеровах, ели немах откуд; 0469 „Од мене се немој побојати. 0470 „А што питаш и разбираш, бане, 0471 „За Турчина силна Влах-Алију, 0472 „Он је бијел чадор разапео 0473 „На Голечу високој планини; 0474 „Тек ти хоћу, бане, проговорит’: 0475 „Јаши ђога, бјежи из Косова, 0476 „Ел ћеш, бане, погинути лудо: 0477 „У себе се поуздати немој, 0478 „Ни у руку, ни у бритку сабљу, 0479 „Ни у твоје копље отровано, 0480 „Турчину ћеш на планину доћи, 0481 „Хоћеш доћи, ал’ ћеш грдно проћи: 0482 „Код оружа и код коња твога 0483 „Жива ће те у руке фатити, 0484 „Хоће твоје саломити руке, 0485 „Живу ће ти очи извадити.” 0486 Насмија се Страхинићу бане: 0487 „Богом брате, старишу дервишу! 0488 „Не жали ме, брате, од једнога, 0489 „Тек ме војсци Турској не прокажи.” 0490 А Турчин му ријеч проговара: 0491 „Чујеш ли ме, дели Страхин-бане! 0492 „Тврђа ми је вјера од камена, 0493 „Да ћеш саде ђога наљутити, 0494 „Да чеш саде сабљу повадити, 0495 „Да ћеш сатрт’ пола цару војске, 0496 „Невјере ти учинити не ћу, 0497 „Ни Турцима проказати тебе.” 0498 Збори бане, не подрани отлен, 0499 Обраћа се са коња ђогина: 0500 „О мој брате, старишу дервишу! 0501 „Појиш коња јутром и вечером, 0502 „Појиш коња на води Ситници, 0503 „Ну увјеџбај, и право ми кажи, 0504 „Ђе су броди на тој води ладној, 0505 Да ја мога коња не углибим?” 0506 А дервиш му право проговара: 0507 „Страхин-бане, ти соколе Српски! 0508 „Твоме ђогу и твоме јунаштву 0509 „Свуд су броди, ђегођ дођеш води.” 0510 Бан удари, воду пребродио, 0511 И прими се на коњу ђогину, 0512 Прими с’ бане уз Голеч планину, 0513 Он је оздо, а сунашце озго, 0514 Те огрија све поље Косово, 0515 И обасја сву цареву војску. 0516 Ал’ да видиш силна Влах-Алије! 0517 Сву ноћ љуби Страхинову љубу 0518 На планини Турчин под чадором; 0519 У Турчина грдан адет бјеше: 0520 Канал сваки заспат’ на уранку, 0521 На уранку, кад огр’јева сунце; 0522 Очи склопи, те борави санак; 0523 Колико је њему мила била 0524 Та робиња љуба Страхинова, 0525 Пануо јој главом на криоце, 0526 Она држи силна Влах-Алију, 0527 Па чадору отворила врата, 0528 Она гледа у поље Косово, 0529 Те ти Турску силу разгледује, 0530 Прегледује каки су чадори, 0531 Прегледује коње и јунаке; 0532 За јад јој се очи откинуше, 0533 Те погледну низ Голеч планину, 0534 Виђе оком коња и јунака. 0535 Како виђе и оком разгледа, 0536 Турчина је дланом ошинула, 0537 Ошину га по десном образу, 0538 Ошину га, па му проговара: 0539 „Господаре, силан Влах-Алија! 0540 „Ну се дигни, главу не дигао! 0541 „Ну опасуј мукадем-појаса, 0542 „И припасуј свијетло оружје, 0543 „Ето к нама Страхинића бана, 0544 „Сад ће твоју главу укинути, 0545 „Сад ће мене очи извадити.” 0546 Плану Турчин, како огањ живи, 0547 Плану Турчин и оком погледну, 0548 Па се Турчин гротом насмијао: 0549 „Душо моја, Страхинова љубо! 0550 „Чудно ли те влашче препануло! 0551 „Од њега си џаса задобила, 0552 „Кад т’ одведем граду Једренету, 0553 „Бан ће ти се и онђе призират’; 0554 „Оно није Страхинићу бане, 0555 „Већ је оно царев делибаша, 0556 „К мене га је царе оправио, 0557 „Јал’ је царе, јал’ Мемед везире, 0558 „Да ме царе зове на предају, 0559 „Да ја војску цару не растурам: 0560 „Препали се цареви везири, 0561 „Да им почем сабљу не ударим; 0562 „Но да можеш оком погледати, 0563 „Ти се, душо, немој препанути, 0564 „Кад потегнем моју бритку сабљу, 0565 „Те ошинем цар’ва делибашу, 0566 „Нека другог већ не шиље к мене.” 0567 Страхинова проговара љуба: 0568 „Господаре, силан Влах-Алија! 0569 „Та л’ не видиш? Испале ти очи! 0570 „Ово није цареви делија, 0571 „Мој господар Страхинићу бане, 0572 „Ја познајем чело како му је 0573 „И под челом очи обадвије, 0574 „И његова оба мрка брка, 0575 „И под њиме пуљата ђогата, 0576 „И жутога хрта Карамана; 0577 „Не шали се главом, господару!” 0578 Ја кад зачу Туре Влах-Алија, 0579 Како ли се Туре придрнуло, 0580 Те поскочи на лагане ноге, 0581 Опасује мукадем-појаса, 0582 А пињале остре за појаса, 0583 И ту бритку сабљу припасује, 0584 А све врана коња погледује. 0585 У то доба бане пристасао, 0586 Мудар бане, пак је иштетио: 0587 На јутру му не зва добро јутро, 0588 Нити Турски салем називаше, 0589 Но му грдну ријеч проговара: 0590 „А ту ли си? Јадан копилане! 0591 „Копилане, царев хаинине! 0592 „Чије ли си дворе похарао? 0593 „Чије ли си робље поробио? 0594 „Чију л’ љубиш под чадором љубу? 0595 „Излази ми на мегдан јуначки!” 0596 Скочи Турчин ка’ да се придрну, 0597 Једном крочи, до коња докрочи, 0598 Другом крочи, коња појахао, 0599 Притегну му обадва дизђена. 0600 Ал’ не чека Страхинићу бане, 0601 Но на њега ђога нагоњаше, 0602 Па на њега бојно копље пушти; 0603 Удари се јунак на јунака, 0604 Пружи руке силан Влах-Алија, 0605 У руку му копље уфатио, 0606 Па ти бану ријеч проговара: 0607 „Копилане, Страхинићу бане! 0608 „А шта ли си, влашче, промислило? 0609 „Није с’ ове бабе Шумадијнске, 0610 „Да разгониш и да набрекујеш, 0611 „Но је ово силан Влах-Алија, 0612 „Што с’ не боји цара ни везира, 0613 „Што ј’ у цара војске државине, 0614 „Чини ми се сва царева војска, 0615 „Као мрави по зеленој трави; 0616 „А ти, море! Мегдан да дијелиш!” 0617 То му рече, бојно копље пушти, 0618 Од прве га обранити шћаше, 0619 Бог поможе Страхинићу бану, 0620 Има ђога коња од мегдана, 0621 Како копље на планини звизну, 0622 Соко ђого паде на кољена, 0623 Изнад њега копље прелетило, 0624 Ударило о камен студени, 0625 На троје се копље саломило: 0626 До јабуке и до десне руке. 0627 Док сатрше она копља бојна, 0628 Потегоше перне буздохане: 0629 Кад удара силан Влах-Алија, 0630 Кад удара Страхинића бана, 0631 Из седла га коњу изгоњаше, 0632 А на уши ђогу нагоњаше, 0633 Бог поможе Страхинићу бану, 0634 Има ђога коња од мегдана, 0635 Што га данас у Србина нема, 0636 У Србина, ниту у Турчина, 0637 Узмахује и главом и снагом, 0638 Те у седло баца господара; 0639 Кад удара Страхинићу бане 0640 Мучну алу силна Влах-Алију, 0641 Из седла га маћи не могаше, 0642 Тону вранцу коњу до кољена 0643 У земљицу ноге све четири. 0644 Буздохане перне поломише, 0645 Поломише, и пера просуше, 0646 Па су бритке сабље повадили, 0647 Да јуначки мегдан подијеле. 0648 Но да видиш Страхинића бана! 0649 Кажу има сабљу о појасу: 0650 Ковала су сабљу два ковача, 0651 Два ковача и три помагача, 0652 Од неђеље опет до неђеље, 0653 Од челика сабљу претопили, 0654 У острицу сабљу угодили; 0655 Турчин ману, а дочека бане, 0656 На сабљу му сабљу дочекао, 0657 По поли му сабљу пресјекао: 0658 Виђе бане, па се разрадова, 0659 Љуто сави и отуд и отуд, 0660 Еда би му главу осјекао, 0661 Јал’ Турчину руке обранио; 0662 Удари се јунак на јунака, 0663 Не да Турчин главу укинути, 0664 Не да своје руке иштетити, 0665 Но се брани с оном половином: 0666 Половину на врат натураше, 0667 И својега врата заклоњаше, 0668 И банову сабљу оштрпкује, 0669 Све откида по комат и комат 0670 Обадвије сабље исјекоше, 0671 До балчака сабља догонише, 0672 Побацише њине одломчине, 0673 Од хитријех коња одскочише, 0674 За била се грла доватише, 0675 Те се двије але понијеше 0676 На Голечу на равној планини; 0677 Носише се љетни дан до подне, 0678 Док Турчина пјене попануше, 0679 Бијеле су како горски снијег, 0680 Страхин-бана б’јеле, па крваве, 0681 Искрвави низ прси хаљине, 0682 Искрвави чизме обадвије. 0683 А кад бану мука досадила, 0684 Тада бане ријеч проговара: 0685 „Љубо моја, тебе бог убио! 0686 „Које јаде гледаш на планини? 0687 „Но ти подби један комат сабље, 0688 „Удри, љубо, мене, ја Турчина: 0689 „Мисли, љубо, кога тебе драго.” 0690 Али Турчин љуто проговара: 0691 „Душо моја, Страхињина љубо! 0692 „Немој мене, но удри Страхина, 0693 „Нигда њему мила бити не ћеш, 0694 „Пријекорна бити до вијека: 0695 „Кориће те јутром и вечером, 0696 „Ђе си била са мном под чадором; 0697 „Мене бити мила до вијека, 0698 „Одвешћу те Једренету граду, 0699 „Наредићу тридесет слушкињица, 0700 „Нек ти држе скуте и рукаве, 0701 „Ранићу те медом и шећером, 0702 „Окитити тебе дукатима 0703 „Саврх главе до зелене траве; 0704 „Удри саде Страхинића бана!” 0705 Женску страну ласно преварити: 0706 Лако скочи, ка’ да се помами, 0707 Она нађе један комат сабље, 0708 Зави комат у везени јаглук, 0709 Да јој билу руку не обрани, 0710 Па облеће и отуд и отуд, 0711 Чува главу Турчин-Влах-Алије, 0712 А ошину господара свога, 0713 Господара Страхинића бана, 0714 Поврх главе по чекрк-челенци 0715 И по њег’ву бијелу кауку, 0716 Прес’јече му златали челенку, 0717 И прес’јече бијела каука, 0718 Мало рани главу на јунаку, 0719 Поли крвца низ јуначко лице, 0720 Шћаше залит’ очи обадвије. 0721 Препаде се Страхинићу бане, 0722 Ђе погибе лудо и безумно, 0723 А нешто се бане домислио, 0724 Викну бане из бијела грла 0725 Некакога хрта Карамана, 0726 Што је хрче на лов научио, 0727 Викну бане и опет привикну, 0728 Скочи хрче и одмах дотрча, 0729 Те банову љубу доватило; 0730 Ал’ је женска страна страшивица, 0731 Страшивица свака од пашчади, 0732 Баци камат у зелену траву, 0733 Љуто висну, далеко се чује, 0734 Жута хрта за уши подбила, 0735 Те се шњиме коље низ планину, 0736 А Турчину очи испадоше, 0737 Колико му нешто жао бјеше, 0738 Те он гледа, што се чини шњоме; 0739 Али бану друга снага дође, 0740 Друга снага и срце јуначко, 0741 Те оману тамо и овамо, 0742 Док Турчина с ногу укинуо. 0743 Колико се бане уострио, 0744 Он не тражи ништа од оружа 0745 Но му грлом бане запињаше, 0746 А под грло зубом доваташе, 0747 Закла њега како вуче јагње; 0748 Скочи бане, па из грла викну, 0749 Те набрекну оног хрта жута, 0750 Доке своју курталиса љубу. 0751 Запе љуба бјежат’ низ планину, 0752 Она шћаше бјежат’ у Турака, 0753 Не даде јој Страхинићу бане, 0754 За десну је руку ухитио, 0755 Приведе је к пуљату ђогату, 0756 Па се ђогу фати на рамена, 0757 Тури љубу за се на ђогина, 0758 Па побјеже бане упријеко, 0759 Упријеко, али попријеко, 0760 Отклони се од те силе Турске, 0761 Те долази у равна Крушевца, 0762 У Крушевац, у тазбину своју. 0763 Виђе њега старац Југ Богдане, 0764 А срете га девет милих шура, 0765 Руке шире, у лице се љубе, 0766 За лако се упиташе здравље. 0767 А кад виђе стари Југ Богдане 0768 Обрањена зета у челенку. 0769 Просу сузе низ господско лице: 0770 „Весела ти наша царевина! 0771 „Међер има у цара Турака, 0772 „Међер има силнијех јунака, 0773 „Који зета обранише мога, 0774 „Кога данас у далеко нема.” 0775 Шуреви се њему препадоше. 0776 Проговара Страхинићу бане: 0777 „Немој ми се, тасте, раскарити, 0778 „Ни ви, моје шуре, препанути: 0779 „У цара се не нађе јунака, 0780 „Да дохака мене и обрани; 0781 „Да ви кажем, ко ме обранио, 0782 „Од кога сам ране допануо: 0783 „Кад дијелих мегдан са Турчином, 0784 „О мој тасте, стари Југ-Богдане! 0785 „Онда мене љуба обранила, 0786 „Љуба моја, мила шћера твоја, 0787 „Не шће мене, поможе Турчину.” 0788 Плану Јуже, како огањ живи, 0789 Викну Јуже ђеце деветоро: 0790 „Повадите ноже деветоро, 0791 „На комате кују искидајте.” 0792 Силна ђеца баба послушаше, 0793 Те на своју сестру кидисаше, 0794 Ал’ је не да Страхинићу бане, 0795 Шуревима ријеч говораше: 0796 „Шуре моје, девет Југовића! 0797 „Што се, браћо, данас обрукасте? 0798 „На кога сте ноже потргнули? 0799 „Кад сте, браћо, ви таки јунаци, 0800 „Камо ножи, камо ваше сабље, 0801 „Те не бисте са мном на Косову. 0802 „Да чините с Турцима јунаштво, 0803 „Десите се мене у невољи? 0804 „Не дам вашу сесру похарчити, 0805 „Без вас бих је могао стопити, 0806 „Ал’ ћу стопит’ сву тазбину моју, 0807 „Немам с киме ладно пити вино; 0808 „Но сам љуби мојој поклонио.” 0809 Помало је такијех јунака, 0810 Ка’ што бјеше Страхинићу бане. |