Дјевојка надмудрила Марка. 0001    Сиротује сирота девојка: 0002    Када руча, она не вечера, 0003    Кад састави ручак и вечеру, 0004    Онда јој је руа недостало; 0005    Ал’ је за то добре среће била: 0006    Испроси је Краљевићу Марко 0007    А препроси војевода Јанко, 0008    Прстен дао Уступчићу Павле, 0009    Дигоше се сва три младожење, 0010    Сваки води иљаду сватова, 0011    Право иду двору девојачком: 0012    Напред Марко, а за Марком Јанко, 0013    А за Јанком Уступчићу Павле. 0014    Осврте се Краљевићу Марко, 0015    Па беседи војеводи Јанку: 0016    „Куд си ми се подигао, Јанко? 0017    „Што с’ толике свате потрудио 0018    „И толике коње поморио, 0019    „Кад то није за тебе девојка, 0020    „Већ за мене Краљевића Марка?” 0021    Јанко ћути, ништа не говори, 0022    Већ с’ окрену к Уступчићу Павлу, 0023    Па је њему тијо беседио: 0024    „Куд си ми се подигао, Павле? 0025    „Што с’ толико свате потрудио 0026    „И толике коње поморио? 0027    „Нит’ је твоја, ни моја девојка, 0028    „Већ сокола Краљевића Марка.” 0029    Павле ћути, ништа не говори, 0030    Веће језди напред пред сватови. 0031    Кад су били близу бела двора, 0032    Далеко и угледала мајка, 0033    Весела је пред њи ишетала 0034    И господско коло изводила, 0035    По тројицу у двор уводила: 0036    Сади кума једног до другога, 0037    Старог свата једног до другога, 0038    Младожењу једог до другога; 0039    Па се онда сватом окренула: 0040    „Ви остали кићени сватови! 0041    „Изволите, добри пријатељи!” 0042    Кад се свати мало одморише, 0043    Подиже се Краљевићу Марко, 0044    Па извади сабљу димишћију, 0045    Па је метну себи на колена, 0046    И Јанку се онда окренуо, 0047    Па је њему тијо говорио: 0048    „Чујеш ли ме, војеводо Јанко! 0049    „И ти шњиме Уступчићу Павле! 0050    „Извадимо три златне јабуке, 0051    „Положимо три златна прстена, 0052    „Нек изведу лепоту девојку, 0053    „Нека бира, чију ће јабуку, 0054    „Ил’ јабуку, или прстен златан: 0055    „Машила се за коју јој драго, 0056    „Онога је лепота девојка.” 0057    Ту су Марка ома послушали: 0058    Извадише три златне јабуке, 0059    Положише три златна прстена, 0060    Изведоше лепоту девојку, 0061    Па говори Краљевићу Марко: 0062    „Чујеш ли ме, лепото девојко, 0063    „Саде бирај, чију ћеш јабуку, 0064    „Ил’ јабуку, или прстен златан.” 0065    Кад девојка речи разабрала, 0066    Сирота је ал’ је мудра била, 0067    Беседила Краљевићу Марку: 0068    „Богом куме, Краљевићу Марко! 0069    „Стари свате војеводо Јанко! 0070    „И остали кићени сватови! 0071    „Богом браћо, добри пријатељи! 0072    „Јабука је дечине забава, 0073    „А прстен је јуначка белега; 0074    „Ја ћу поћи за Уступчић-Павла.” 0075    Кад је Марко речи разабрао, 0076    Цикну Марко, као горско звере, 0077    Удари се руком по колену, 0078    Па беседи сироти девојки: 0079    „Кучко једна, сирото девојко! 0080    „Мор’о те је когод научити, 0081    „Веће казуј, ко те научио?” 0082    Одговара сирота девојка: 0083    „Мили куме, Краљевићу Марко! 0084    „Твоја ме је сабља научила.” 0085    Тад’ се Марко на њу насмејао, 0086    Па је њојзи тијо беседио: 0087    „Срећа твоја, лепото девојко! 0088    „Што се ниси јабуке машила, 0089    „Ил’ јабуке, ил’ прстена златна, 0090    „Вера моја тако ми помогла! 0091    „Обе би ти одсекао руке; 0092    „Нити би се наносила главе, 0093    „Ни на глави зеленога венца.”