Сестра Леке капетана. 0001    Од како је свијет постануо, 0002    Није веће чудо настануло, 0003    Ни настало, ни се ђегођ чуло, 0004    Што казује чудо у Призрену, 0005    У некаква Леке капетана: 0006    Кажу чудо Росанду ђевојку. 0007    Ја каква је, јада не допала! 0008    Што је земље на четири стране, 0009    Бутун земље Турске и каурске, 0010    Да јој друге у сву земљу није 0011    Ни бијеле буле ни влахиње, 0012    Нити има танане Латинке; 0013    Ко ј’ видио вилу на планини, 0014    Ни вила јој, брате, друга није. 0015    Ђевојка је у кавезу расла. 0016    Кажу, расла петнаест година, 0017    Ни виђела сунца ни мјесеца, 0018    Данас чудо оде по свијету. 0019    Оде хабер од уста до уста, 0020    Док се зачу у Прилипа града, 0021    Зачу јунак Краљевићу Марко. 0022    То је Марку врло мило било, 0023    Њу ми фале, а њега не куде, 0024    Мисли Марко, била би му љуба, 0025    А Лека је красан пријатељу, 0026    Имао би с киме пити вино 0027    И господску ријеч проговорит’. 0028    Зове Марко сестру и призивље: 0029    „Ну похитај, сестро, на чардаке, 0030    „Те отвори сандук на чардаку, 0031    „Извади ми господско ођело, 0032    „Што сам, сестро, био припремио, 0033    „Кад с’ оженим, ја да се обучем; 0034    „Мислим, сестро, данас полазити 0035    „У Призрена под Шару планину, 0036    „Да испросим у Леке ђевојку; 0037    „Кад испросим, сестро, и доведем, 0038    „И тебе ћу онда удомити.” 0039    Брже сестра трчи на чардаке, 0040    Отвори му сандук на чардаку, 0041    Разложи му господске хаљине. 0042    Кад с’ обуче Краљевићу Марко, 0043    Уд’ри чоху и уд’ри кадифу, 0044    И на главу калпак и челенку, 0045    И на ноге ковче и чакшире, 0046    Сваки чифти од дуката жута, 0047    И опаса сабљу димискију, 0048    Златне ките бију по земљици, 0049    У злато је сабља обливена, 0050    У острицу остра и угодна; 0051    А слуге му коња изведоше, 0052    Оседлали седлом од позлате, 0053    Покрили га чохом до копита, 0054    Поврх свега пули рисовина, 0055    Зауздали ђемом од челика. 0056    На походу Марко иштетио: 0057    Викну слуге, трчи подрумџија, 0058    Међу собом вино донијеше, 0059    До два чабра црвенога вина: 0060    Један даше коњу од мегдана, 0061    Крвав коњиц до ушију дође, 0062    Други попи на походу Марко, 0063    Крвав Марко до очију дође; 0064    А кад ала алу појахала, 0065    Фатио се поља Прилипскога. 0066    Прође поље и прође планине, 0067    Стиже Марко близу до Косова, 0068    Не шће Марко равној Дмитровици, 0069    Но окрену првој раскрсници, 0070    Оде право побратиму своме, 0071    Побратиму војводи Милошу. 0072    А кад био пољем испод града, 0073    Виђе њега војвода Милошу, 0074    Виђе њега са бијеле куле, 0075    Те призивље своје млоге слуге: 0076    „Слуге моје! Отвор’те капију, 0077    „Изидите пољу широкоме, 0078    „Уфатите друма широкога, 0079    „Капе, ђецо, тур’те под пазухе, 0080    „Поклон’те се до земљице црне, 0081    „Ето к мене побратима Марка; 0082    „Немојте му скуту обискиват’, 0083    »Немојте му сабљу приватати, 0084    „Ни ви к Марку близу прилазити; 0085    „Може бити, да је љутит Марко, 0086    „Може бити, да је пијан Марко, 0087    „Па вас може с коњем прегазити 0088    „И грднијех, ђецо, оставити; 0089    „Док уиђе Марко у капију 0090    „И са мном се у лице пољуби, 0091    „Ондај Марку коња прифатите, 0092    „А ја ћу га водит’ на чардаке.” 0093    Брже слуге отвориш’ капију, 0094    И у пољу сусретоше Марка, 0095    Али Марко слуге не гледаше, 0096    Но мимо њих коња прогоњаше, 0097    У капију коња пригоњаше, 0098    У капији коња одјануо 0099    А ишета војвода Милошу, 0100    Срете Марка побратима свога, 0101    Руке шире, те с’ у лица љубе. 0102    Позивје га Милош на чардаке, 0103    Запе Марко, не ће на чардаке: 0104    „Не ћу тебе, побро, на чардаке, 0105    „Немам каде, побро гостовати; 0106    „Но ал’ чујеш, али и не чујеш 0107    „У Призрену у бијелу граду 0108    „Поглавицу Лека капетана, 0109    „И у Леке чудно чудо кажу, 0110    „Чудно чудо, Росанду ђевојку, 0111    „Што је земље на четири стране, 0112    „Бутун земље Турске и каурске, 0113    „Да јој друге у сву земљу нема 0114    „Ни бијеле буле ни влахиње, 0115    „Нити има танане Латинке; 0116    „Ко ј’ видио вилу на планини, 0117    „Ни вила јој, брате, друга није; 0118    „А њу фале, а ни нас не куде, 0119    „А данас смо оба побратими, 0120    „Десили се оба нежењени; 0121    „Гори нам се, брате, посмијаше; 0122    „И гори се од нас иженише, 0123    „Иженише и пород имаше, 0124    „Ми остасмо, брате, за укора; 0125    „Ми имамо трећег побратима, 0126    „Крилатога Рељу у Пазару 0127    „Више Рашке, више воде ладне, 0128    „Ми смо браћа вјерна од постања; 0129    „Но с’ обуци, што се можеш љепше, 0130    „И понеси блага неколико, 0131    „Понес’ златан прстен на ђевојку, 0132    „Позваћемо Рељу Крилатога, 0133    „Кад одемо здраво у Призрена, 0134    „Нек нас види Лека и ђевојка, 0135    „Нека пође, за кога јој драго: 0136    „Један да је хитар ђувеглија, 0137    „А двојица да су два ђевера, 0138    „С Леком да смо главни пријатељи.” 0139    Зачу Милош, и мило му било, 0140    Оставио у авлији Марка, 0141    Милош оде на танке чардаке, 0142    Те облачи дивно одијело: 0143    Саму-калпак и чекрк-челенку, 0144    А на себе три ката хаљина, 0145    И пригрну коласту аздију, 0146    Које данас ни у краља нема, 0147    Отишло је тридест ћеса блага 0148    Док изнутра уд’рио поставу, 0149    А с лица јој ни хесапа нема, 0150    Ту је млого благо сатрошено; 0151    А слуге му ждрала изведоше, 0152    Док с’ обуче војвода Милошу 0153    Ал’ се Марко вина напојио, 0154    Попио је раван чабар вина, 0155    Другим чабром коња напојио. 0156    Ја да ти је оком погледати, 0157    Погледати војводу Милоша! 0158    Весео ти Марко ђувеглија 0159    Код овога војводе Милоша! 0160    У висину да већега нема, 0161    У плећима поширега нема, 0162    Како ли је лице у јунака! 0163    Каке ли су очи обадвије! 0164    Какви ли су они мрки брци! 0165    Танки брци пали на рамена; 0166    Благо оној, која ће га узет’! 0167    Добријих се коња дофатише, 0168    Отидоше равној Дмитровици, 0169    Спуштише се ка Јењи Пазару 0170    Покрај Рашке под Рељине дворе. 0171    Виђе Реља, срете побратиме, 0172    Руке шире, у лица се љубе, 0173    У капији коње разјахаше, 0174    Хитре слуге коње прифатише; 0175    Позивље их Реља на чардаке, 0176    Не шће Марко, но Рељи бесједи: 0177    „Ми не ћемо, побро, на чардаке, 0178    „Ни на чардак, ни на танку кулу;” 0179    Све му каза, куд су походили: 0180    „Хајде Реља, хајде побратиме, 0181    „Ми ћемо те мало почекати, 0182    „Ођени се, што се можеш љепше, 0183    „Нек ти слуге коња оседлају.” 0184    Реља био једва дочекао. 0185    Ја да ти је оком погледати, 0186    Кад с’ обуче један крилат јунак! 0187    Но да видиш дивна ђувеглије, 0188    Ђувеглије, Реље Крилатога! 0189    Није шала један крилат јунак! 0190    Није шала крила и окриље! 0191    А јадан ти према њему Марко! 0192    И јадан ти Милош војевода! 0193    Виловита коња појахао; 0194    Ударише пољем широкијем 0195    Покрај Рашке, покрај воде ладне, 0196    На бродове води ударише, 0197    Пријеђоше воду Јошаницу, 0198    Седамдесет и седам бродова, 0199    Фатише се села Колашина, 0200    Спуштише се равној Метохији, 0201    На Сеновца села ударише, 0202    На Сеновца и пак Ораховца, 0203    Метохију равну пријеђоше, 0204    Фатише се поља Призренскога 0205    Испод Шаре високе планине. 0206    Подалеко у пољу бијаху, 0207    А виђе их Лека капетане, 0208    Пак довати дурбин од биљура, 0209    Да погледне, ко је и откуд је, 0210    Ели види Лека капетане 0211    Ваљане коње и јунаке; 0212    Како дурбин на око турио, 0213    Позна Лека три Српске војводе, 0214    Позна Лека, за чудо му било, 0215    И мало се Лека препануо 0216    Викну Лека из бијела грла, 0217    Викну Лека и призивље слуге: 0218    „Слуге моје! Отвор’те капију, 0219    „Слуге моје! Пољу похитајте, 0220    „Иду к мене три Српске војводе, 0221    „Ништа не знам, шта је и како је, 0222    „Ништа не знам, јел’ нам земља мирна.” 0223    Брже слуге отвориш’ капију, 0224    Подалеко пољу излазише, 0225    Поклонише с’ до земљице црне, 0226    Ал’ војводе слуге не гледају, 0227    У капију коње угонише, 0228    Тада слуге њима допадоше, 0229    Витезове коње прифатише; 0230    А ишета Лека капетане, 0231    У авлији три војводе срете, 0232    Руке шире, те с’ у лица љубе, 0233    За јуначко питају се здравље, 0234    За биле се руке уватише, 0235    Иду, брате, на танке чардаке. 0236    Кад дођоше врху на чардаке, 0237    Кудгођ Марко земљу проходио, 0238    Ни чему се није зачудио, 0239    Ни се Марко од шта застидио, 0240    Ту с’ зачуди Марко и застиђе, 0241    Кад у Леке сагледа чардаке 0242    И Лекину виђе госпоштину. 0243    Од шта бјеше на чардак’ простирка? 0244    Бјеше чоха чардаку до врата, 0245    А по чоси лијепа кадифа. 0246    Но каки су у Леке душеци! 0247    Каки ли су под главу јастуци! 0248    Све од суха злата исплетени. 0249    По чардаку млоги чивилуци, 0250    Ђе се вјеша господско оружје, 0251    Чивилуци од бијела сребра; 0252    Што бијаху на чардак’ столови, 0253    Столови су од бијела сребра, 0254    А јабуке од сухога злата. 0255    На чардаку на лијеву страну 0256    Ту бијаше совра постављена, 0257    Низа совру вино наточено, 0258    У злаћане купе напуњено, 0259    Уврх совре једна купа сједи, 0260    Купа бере девет литар’ вина, 0261    Ал’ је купа од сухога злата, 0262    То је купа Леке капетана; 0263    Томе се је Марко зачудио. 0264    Позивље их Лека капетане, 0265    Уврх совре мјесто начинио, 0266    Војводе је једва дочекао. 0267    Онда хитре допадоше слуге, 0268    Те се совре купе подигоше, 0269    У руке их даше војводама, 0270    А најпрвом господару своме, 0271    Господару Леки капетану. 0272    Доста бјеше вина издобила 0273    И у совру сваке госпоштине 0274    И од млого руку ђаконије. 0275    Пише вино па и зачамаше 0276    Он неђеље опет до неђеље. 0277    Марко често оком погледује, 0278    Погледује оба побратима, 0279    А који ће Леки поменути, 0280    Проговорит’ ријеч за ђевојку; 0281    Како Марко у њих погледује, 0282    Он преда се у земљицу црну: 0283    Није ласно Леки поменути, 0284    Онакоме главноме јунаку! 0285    Кад се Марко виђе на невољи, 0286    За невољу ријеч проговори: 0287    „Поглавице, Леко капетане! 0288    „Ми сиђесмо и ми писмо вино, 0289    „О свачему, Леко, бесједисмо, 0290    „Све те гледам, све те ослушкујем, 0291    „А кад ћеш ме, Леко, приупитат’, 0292    „Што смо даљну земљу походили 0293    „И ми наше коње уморили, 0294    „А ти, Леко, не шће да упиташ.” 0295    Удари се јунак на јунака, 0296    Удари се памет на памецу, 0297    Те му Лека чудно одговара: 0298    „О војводо, Краљевићу Марко! 0299    „Како би те, брате, упитао, 0300    „Кад си, Марко, давно иштетио, 0301    „Што почешће к мени не идете, 0302    „Да с’ за лако здравље упитамо 0303    „И ми рујна вина напојимо, 0304    „И видимо, јел’ нам земља мирна? 0305    „Ви сте к мене, ја ћу сјутра к вама.” 0306    С ријечима дочекао Марка, 0307    За дуго му Марко не мучао, 0308    Но му другу Марко проговара: 0309    „Све је тако, Леко капетане! 0310    „Ал’ ти другу хоћу бесједити, 0311    „Бесједити, а доста је стидно: 0312    „Нама тешки гласи досадише 0313    „А у тебе чудо казујући, 0314    „Чудно чудо, поноситу Росу, 0315    „Што је земље на четири стране, 0316    „Бутун Босне и Уруменлије, 0317    „Што је Шама и што је Мисира, 0318    „Аћолије и Анадолије, 0319    „И влашкијех седам краљевина, 0320    „Да јој друге у сву земљу није; 0321    „А њу фале, а и нас не куде; 0322    „Ми смо дошли, Леко капетане, 0323    „Да у тебе просимо ђевојку. 0324    „Сва тројица јесмо побратими, 0325    „Сва тројица јутрос нежењени; 0326    „Подај сестру за кога ти драго, 0327    „Бирај зета, кога тебе драго; 0328    „Један да је хитар ђувеглија, 0329    „А двојица до су два ђевера, 0330    „С тобом да смо главни пријатељи.” 0331    Плану Лека, па се намрдио: 0332    „Прођи ме се, војевода Марко! 0333    „Немој прстен вадит’ на ђевојку, 0334    „Ни вадити просачку буклију: 0335    „Што сам јунак у Бога желио, 0336    „То сам данас једва дочекао, 0337    „Да ја стечем таке пријатеље; 0338    „Ал’ да тебе једну муку кажем: 0339    „Што си чуо, ти војвода Марко, 0340    „Да љепоте не има ђевојци, 0341    „Истина је баш што људи кажу; 0342    „Ал’ је сестра моја самовољна, 0343    „Не боји се ни кога до Бога, 0344    „А за брата ни хабера нема: 0345    „Седамдесет и четири просца 0346    „Што су сестри дослен доходила, 0347    „Сваком сестра находи махану, 0348    „Код просаца брата застидила; 0349    „Не смијем ти прстен приватити 0350    „Ни попити просачку буклију, 0351    „Ако сестра сјутра не шће поћи, 0352    „Како ћу ти онда одговорит’?” 0353    Грохотом се Марко насмијао, 0354    Па ти Леки ријеч проговара: 0355    „Авај Лека! Весела ти мајка! 0356    „А какав би био старјешина 0357    „Те судити једном земљом равном, 0358    „Па се тебе сестра не бојати! 0359    „Кунем ти се и Богом и вјером, 0360    „Да је моја у Прилипу моме, 0361    „Па кад она не би послушала, 0362    „Ја бих њене руке осјекао, 0363    „Ил’ њезине очи извадио. 0364    „А чујеш ли, Леко капетане! 0365    „Ако с’ бојиш миле секе твоје, 0366    „Молим ти се, као старијему, 0367    „Ну отиди на бијелу кулу, 0368    „Иди, Лека, ђе ти сједи сека, 0369    „Те се моли, доведи је амо, 0370    „Нека она сагледа војводе, 0371    „Белћи досле није ни виђела; 0372    „Твоју сестру, Лека, ослободи, 0373    „Нека пође, за кога јој драго, 0374    „А ми браћа кавге не имамо: 0375    „Један да је ђувеглија њезин, 0376    „А двојица да су два ђевера, 0377    „С тобом да смо красни пријатељи.” 0378    Скочи Лека, ријеч не порече, 0379    Оде Лека на високу кулу, 0380    Те Росанди сестри казиваше: 0381    „Хајде, селе, поносита Росо! 0382    „Хајде, селе, на танке чардаке, 0383    „Запало ти у вијеку твоме, 0384    „Да обираш три Српске војводе, 0385    „Што их данас у свијету нема, 0386    „Да ти братац стече пријатеље, 0387    „А ти, селе, да с’ удомиш дивно.” 0388    Сестра брату ријеч проговара: 0389    „Хајде, брале, на танке чардаке, 0390    „Те пиј шњима вино и наздрављај, 0391    „Ето сестре на танке чардаке.” 0392    Оде Лека одмах к војводама, 0393    Те сјеђаху браћа на чардаку, 0394    Стаде звека висока чардака, 0395    Зазвечаше ситни басамаци, 0396    Потковице ситне на папучам’, 0397    Ал’ ето ти буљук ђевојака, 0398    Међу њима Росанда ђевојка; 0399    А кад Роса дође на чардаке, 0400    Сину чардак на четири стране 0401    Од њезина дивна одијела, 0402    Од њезина стаса и образа. 0403    Погледнуше три Српске војводе, 0404    Погледнуше, па се застидише, 0405    Заисто се Роси зачудише. 0406    Млого Марко чуда сагледао, 0407    И виђео виле на планини, 0408    И имао виле посестриме, 0409    Ни од шта се није препануо, 0410    Ни с’ ода шта Марко застидио; 0411    Баш се Роси бјеше зачудио, 0412    И од Леке с’ мало застидише, 0413    Погледнуше у земљицу црну. 0414    А то гледа Лека капетане, 0415    Гледа сестру, погледа војводе, 0416    Не ће л’ који јунак проговорит’ 0417    Јали шњиме, јал’ с танком ђевојком; 0418    А кад виђе, ђе војводе муче, 0419    Он ти сестру разумљује своју: 0420    „Бирај, селе, кога тебе драго 0421    „А од ове три војводе младе: 0422    „Ти ако си, сестро, наумила 0423    „Узет’, секо, доброга јунака, 0424    „Који ће нам образ освјетлати, 0425    „Освјетлати на сваком мегдану, 0426    „На мегдана сваког излазити, 0427    „Узми, селе, Краљевића Марка, 0428    „Хајде шњиме у Прилипа града, 0429    „Тамо тебе лоше бити не ће; 0430    „Ако ли си, селе, наумила 0431    „Узет’, селе, дилбера јунака 0432    „Коме снаге и љепоте нема, 0433    „Нити има стаса и образа 0434    „У свој земљи на четири стране, 0435    „Узми, селе, војводу Милоша, 0436    „Хајде шњиме на пољу Косову, 0437    „Ни тамо ти лоше бити не ће; 0438    „Ако ли си, сестро, наумила, 0439    „Да ти узмеш крилата јунака, 0440    „Да га грлиш, а да се поносиш, 0441    „Узми, селе, Рељу Крилатога, 0442    „Хајде шњиме ка Јењи Пазару, 0443    „Ни тамо ти лоше бити не ће.” 0444    Ја кад зачу Росанда ђевојка, 0445    По длану се дланом ошинула, 0446    Звекну чардак на четири стране, 0447    Грдну Роса ријеч започела: 0448    „Фала богу, фала истиноме! 0449    „Свакоме се могу дочудити 0450    „И свакоме јаду досјетити, 0451    „А не могу свој Призренској земљи, 0452    „Ја на коме држи капетанство, 0453    „На манитом Леки капетану! 0454    „Камо памет? Ти је не имао! 0455    „А у што си, брате, преумио? 0456    „На што си се данас преварио? 0457    „Вољела бих с’једу косу плести 0458    „У Призрену, нашој царевини, 0459    „Но ја поћи у Прилипа града, 0460    „Маркова се називати љуба; 0461    „Јел је Марко Турска придворица, 0462    „Са Турцима бије и сијече, 0463    „Ни ће имат’ гроба ни укопа, 0464    „Ни ће с’ Марку гроба опојати. 0465    „Што ће мене код љепоте моје, 0466    „Бидем љуба Турске придворице? 0467    „Ни ту ти се не бих ражљутила, 0468    „Ђе се вараш Марку рад’ јунаштва, 0469    „Но се на те јесам ражљутила 0470    „Шта с’ видио, шта си смиловао 0471    „А на томе војводи Милошу, 0472    „Ђе је виђен, ђе је снажан јунак; 0473    „Јеси л’ чуо, ђе причају људи, 0474    „Ђе ј’ Милоша кобила родила, 0475    „А некака сура бедевија, 0476    „Бедевија, што ждријеби ждрале, 0477    „Нашли су га јутру у ерђели, 0478    „Кобила га сисом одојила, 0479    „С тога снажан, с тога висок јесте? 0480    „Ни ту ти се не бих ражљутила, 0481    „Но се јесам, брате, ражљутила, 0482    „Што ми кажеш Рељу Крилатога. 0483    „Како памет? Ти је изгубио! 0484    „Камо језик? Њим не говорио! 0485    „Што ти, брате, Рељу не упита, 0486    „Од кога је ђела и кољена, 0487    „Ко ли отац, ко л’ његова мајка? 0488    „Ја сам чула, ђе причају људи, 0489    „Да је Реља Пазарско копиле, 0490    „Нашли су га јутру на сокаку, 0491    „Јеђупкиња њега одојила, 0492    „С тога има крила и окриље. 0493    „Не ћу томе поћи ни једноме.” 0494    То изрече, оде низ чардаке. 0495    Запали се образ од образа, 0496    А застиде јунак од јунака. 0497    Плану Марко, као огањ живи, 0498    Па поскочи на лагане ноге, 0499    Фати бритку сабљу с чивилука, 0500    Шћаше Леки главу да укине; 0501    Милош скочи, те уфати Марка, 0502    У руке му сабљу уфатио: 0503    „К себе руке, Краљевићу Марко! 0504    „Остав’ сабљу, да је Бог убије! 0505    „Би л’ оваког брата иштетио, 0506    „Који нас је красно дочекао, 0507    „А са једне грдне копилице, 0508    „И сву Леки земљу расплакао?” 0509    Не да Милош Леки кидисати. 0510    Виђе Марко, па се досјетио, 0511    Не шће њему сабљу отимати, 0512    Но погледну пињал за појасом, 0513    Па потрча низ танке чардаке; 0514    Кад се Марко земље доватио 0515    И на земљи камене калдрме, 0516    Али Роса близу куле била, 0517    Опколиле Росанду ђевојке, 0518    Држе скуте и држе рукаве, 0519    Виђе Марко, па из грла викну: 0520    „О ђевојко, поносита Росо! 0521    „А тако ти те младости твоје! 0522    „Ну одбаци од себе ђевојке, 0523    „А обрни к мене твоје лице, 0524    „Е се, Росо, јесам застидио 0525    „На чардаку од брата твојега, 0526    „Те те, Росо, добро не сагледах, 0527    „А кад дођем у Прилипа града, 0528    „Хоће мене сестра досадити 0529    „Питајући: „ „Каква бјеше Роса?” ” 0530    „Обрни се, да ти виђу лице.” 0531    А ђевојка одћушну ђевојке, 0532    Поврати се и обрну лице: 0533    „Виђи, Марко, и сагледај Росу.” 0534    Љутит Марко, па се придрнуо, 0535    Једном крочи и далеко скочи, 0536    И за руку дофати ђевојку, 0537    Остар пињал вади од појаса, 0538    Те јој десну осијече руку, 0539    Ос’јече јој руку до рамена, 0540    Десну руку даде у лијеву, 0541    А пињалом очи извадио, 0542    Па их зави у свилени јаглук, 0543    Па јој тури у десно њедарце, 0544    Па јој Марко ријеч проговара: 0545    „Бирај саде, Росанда ђевојко! 0546    „Бирај саде, кога тебе драго: 0547    „Ја ти драго Турску придворицу, 0548    „Ја ти драго Кобилић-Милоша, 0549    „Ја ти драго Рељу копилана.” 0550    Пишти Роса, далеко се чује, 0551    Свога брата Леку помињаше: 0552    „А мој брате, Лека капетане! 0553    „Та л’ не видиш, ђе погибох лудо 0554    „Од силнога Краљевића Марка?” 0555    Чује Лека на танке чардаке, 0556    Мучи Лека, како камен студен, 0557    Не смијаше ништа проговорит’, 0558    Јел и Лека може погинути. 0559    Викну Марко, не шће на чардаке, 0560    Викну Марко оба побратима: 0561    „Хајте, браћо, к земљи низ чардаке, 0562    „Понес’те ми сабљу у рукама, 0563    „Земан дође, да ми путујемо.” 0564    Побратими Марка послушаше, 0565    Допадоше к земљи и калдрми, 0566    Под чардаком Марко сабљу паше, 0567    На добре се коње доватише, 0568    Отидоше пољем широкијем; 0569    Оста Лека, као камен студен, 0570    Оста Роса грдна кукајући.