Марко Краљевић и вила. 0001    Појездише до два побратима 0002    Преко красна Мироча планине, 0003    Та једно је Краљевићу Марко, 0004    А друго је војвода Милошу, 0005    Напоредо језде добре коње, 0006    Напоредо носе копља бојна, 0007    Један другом бело лице љуби, 0008    Од милоште до два побратима; 0009    Паке Марко на Шарцу задрема, 0010    Пак беседи побратиму своме: 0011    „А мој брате, војвода Милошу! 0012    „Тешко ме је санак обрвао, 0013    „Певај, брате, те ме разговарај.” 0014    Ал’ беседи војвода Милошу: 0015    „А мој брате, Краљевићу Марко! 0016    „Ја би тебе, брате, попевао, 0017    „Ал’ сам синоћ млого пио вино 0018    „У планини с вилом Равијојлом, 0019    „Пак је мене запретила вила, 0020    „Ако мене чује да попевам, 0021    „Оће мене она устрелити 0022    „И у грло и у срце живо.” 0023    Ал’ беседи Краљевићу Марко: 0024    „Певај, брате, ти се не бој виле 0025    „Док је мене Краљевића Марка 0026    „И мојега видовита Шарца 0027    „И мојега шестопера златна.” 0028    Онда Милош поче да попева, 0029    А красну је песму започео 0030    Од сви наши бољи и старији, 0031    Како ј’ који држ’о краљевину 0032    По честитој по Маћедонији, 0033    Како себе има задужбину; 0034    А Марку је песма омилила, 0035    Наслони се седлу на облучје, 0036    Марко спава, Милош попијева; 0037    Зачула га вила Равијојла, 0038    Па Милошу поче да отпева, 0039    Милош пева, вила му отпева, 0040    Лепше грло у Милоша царско, 0041    Јесте лепше него је у виле. 0042    Расрди се вила Равијојла, 0043    Пак одскочи у Мироч планину, 0044    Запе лука и две беле стреле, 0045    Једна уд’ри у грло Милоша, 0046    Друга уд’ри у срце јуначко. 0047    Рече Милош: „Јао моја мајко! 0048    „Јао Марко, Богом побратиме! 0049    „Јао брате, вила ме устрели! 0050    „А нисам ли тебе беседио, 0051    „Да не певам кроз Мироч планину?” 0052    А Марко се трже иза санка, 0053    Па одскочи с коња шаренога, 0054    Добро Шарцу колане потеже, 0055    Шарца коња и грли и љуби: 0056    „Јао Шаро, моје десно крило! 0057    „Достигни ми вилу Равијојлу, 0058    „Чистим ћу те сребром потковати, 0059    „Чистим сребром и жеженим златом; 0060    „Покрићу те свилом до колена, 0061    „Од колена ките до копита; 0062    „Гриву ћу ти измешати златом, 0063    „А поткитит’ ситнијем бисером; 0064    „Ако ли ми не достигнеш виле, 0065    „Оба ћу ти ока извадити, 0066    „Све четири ноге подломити, 0067    „Па ћу т’ овде тако оставити, 0068    „Те се туци од јеле до јеле. 0069    „К’о ја Марко без мог побратима.” 0070    Довати се Шарцу на рамена, 0071    Пак потрча кроз Мироч планину. 0072    Вила лети по вру планине, 0073    Шарац језди по среди планине, 0074    Ни где виле чути ни видети. 0075    Кад је Шарац сагледао вилу, 0076    По с три копља у висину скаче, 0077    По с четири добре у напредак, 0078    Брзо Шарац достигао вилу; 0079    Кад се вила виде на невољи, 0080    Прну јадна небу под облаке, 0081    Потеже се буздованом Марко 0082    Пустимице добро нештедице, 0083    Белу вилу међ’ плећи удари, 0084    Обори је на земљицу чарну, 0085    Пак је стаде бити буздованом: 0086    Преврће је с десне на лијеву, 0087    Пак је бије шестопером златним: 0088    „За што, вило, да те Бог убије! 0089    „За шт’ устрели побратима мога? 0090    „Дај ти биље ономе јунаку, 0091    „Јер се не ћеш наносити главе.” 0092    Ста га вила Богом братимити: 0093    „Богом брате! Краљевићу Марко! 0094    „Вишњим Богом и светим Јованом! 0095    „Дај ме пуштај у планину живу, 0096    „Да наберем по Мирочу биља, 0097    „Да загасим ране на јунаку.” 0098    Ал’ је Марко милостив на Бога, 0099    А жалостив на срцу јуначком, 0100    Пусти вилу у планину живу, 0101    Биље бере по Мирочу вила, 0102    Биље бере, често се одзива: 0103    „Сад ћу доћи, Богом побратиме!” 0104    Набра вила по Мирочу биља, 0105    И загаси ране на јунаку, 0106    Лепше грло у Милоша царско, 0107    Јесте лепше него што је било, 0108    А здравије срце у јунаку, 0109    Баш здравије него што је било. 0110    Оде вила у Мироч у планину, 0111    Оде Марко с побратимом својим, 0112    Отидоше Поречкој крајини, 0113    И Тимок су воду пребродили 0114    На Брегову селу великоме, 0115    Па одоше крајини Видинској; 0116    Али вила међ’ вилама каже: 0117    „О чујете, виле другарице? 0118    „Не стрељајте по гори јунака 0119    „Док је гласа Краљевића Марка 0120    „И његова видовита Шарца 0121    „И његова шестопера златна; 0122    „Што сам јадна од њег’ претрпила! 0123    „И једва сам и жива остала.”