Женидба од Бића Ал-аге 0001    Запросио од Бића Ал-ага 0002    Милу шћерцу од Босне везира 0003    По имену младу Ефимију. 0004    Але проси, везир се поноси; 0005    Прстен дава, свадбу уговара: 0006    "Да је свадба до године дана, 0007    "Док поновим дворе и тимаре, 0008    "Доклен удрим стакла на пенџере, 0009    "И прострем је свилом и кадифом, 0010    "Кад богата јесен се прикучи, 0011    "И док скупим киту и сватове." 0012    Отолен се Але подигао, 0013    И отиде двору бијеломе. 0014    Кулу гради, о весељу ради, 0015    Нажикује што може наљеше, 0016    Стаде збијат’ жито у житнице, 0017    Сваког биља напуња амбаре. 0018    Кад година близу пуна дође, 0019    Књигу пише ђевојачка мајка: 0020    "О мој зете, од Бића Ал-ага, 0021    "Али не знаш, не знали те људи! 0022    "Да си дао прстен на ђевојку, 0023    "До године свадбу углавио, 0024    "Ево брзо излеће година, 0025    "Што не купиш свата неколико, 0026    "Неколико но колико т’ драго, 0027    "Ајде шњима, а води ђевојку, 0028    "Узрасле су плећи за каваде, 0029    "И бијеле руке за прстење, 0030    "Узрасле су на поље јабуке, 0031    "Што мирише, свак радо мирише, 0032    "Пак се бојим големе срамоте, 0033    "Више тебе него себе, Але." 0034    Када Алу књига допанула, 0035    Не била му мила николико, 0036    Оћу, рече, у зли му час било, 0037    Ал’ по њега, али по ђевојку, 0038    Кад не чека пунану годину. 0039    Стаде купит’ по Бићу јунаке, 0040    Све сватове приђе нежењене, 0041    Вране коње приђе неседлане, 0042    Бритке сабље приђе непасане, 0043    За ђевера брата Усејина. 0044    Отоле се свати подигоше, 0045    И одоше гором и планином. 0046    Кад дођоше на дворе везиру, 0047    Лијепо их везир дочекао, 0048    За готовом софром поставио, 0049    Износио сваке ђаконије, 0050    Најпослије кафе и шећера, 0051    Све сватове редом даривао. 0052    Изведе им лијепу ђевојку, 0053    Њу ми прате до дванаест була, 0054    А каква је, три је јади било! 0055    Засија се соба од ђевојке, 0056    Од љепоте и силни кавада, 0057    И од рука злаћена прстења. 0058    Тад сватови на ноге усташе, 0059    Лијепо их везир испратио, 0060    И ђевера дивно даровао: 0061    Врана коња приђе нејахана, 0062    Бритку сабљу приђе невађену, 0063    Невађену ни окрвављену, 0064    И даде му од злата кошуљу, 0065    И ђеверу тихо бесједио: 0066    "Пријатељу, Усејине бане, 0067    "Аманет ти моја Јефимија, 0068    "Чувај ми је као своју главу." 0069    Турчин бјеше, аманета прими, 0070    Зададе му тврду божју вјеру, 0071    Да јој ништа наудити неће. 0072    Кад сватови из града пођоше, 0073    Обрну се са коња ђевојка, 0074    Превари се, ружно проговори: 0075    "Остај с Богом, земљо Босно равна, 0076    "И у Босни босанске делије, 0077    "Љепо ли сам с вама уранила 0078    "И веселе проводила дане, 0079    "У тебе ми два осташе сина." 0080    Она мисли нико је не чује, 0081    Зачуо је ђевер Усејине, 0082    И зачуо од Бића Ал-ага. 0083    Усејину срце скамени се, 0084    Грдну ријеч снахи проговори; 0085    "Мучи, снахо, окаменила се! 0086    "И никада среће не имала, 0087    "Што говориш, да те Бог убије! 0088    "Ал’ не видиш од Бића Ал-агу." 0089    Онда Але ријеч проговара: 0090    "Усејине, мој брате рођени, 0091    "Штоно рече моја заручница?" 0092    Тад се ђевер на невољи нађе, 0093    Ал’ ће лагат’, али право казат’, 0094    Ал’ му паде на ум божја вјера, 0095    Што зададе оцу ђевојчину. 0096    Брату лаже, јер право не каже: 0097    "Што говори, од зла не говори, 0098    "Него плаче за оцом и мајком, 0099    "И кроз сузе тужно јадикује: 0100    ""Остај с Богом, земљо Босно равна, 0101    ""И у Босни босанске ђевојке, 0102    ""Љепо ли сам с вама уранила, 0103    ""И лијепи везак научила, 0104    ""Кроза башчу свако цв’јеће брала, 0105    ""Цв’јеће брала те га мирисала, 0106    ""Два пута ме забољела глава."" 0107    И пођоше гором и планином, 0108    Неко игра, неко попијева, 0109    Неко пали свога џевердана, 0110    Неко вране коње проиграва, 0111    Неко сабљу у јајере баца, 0112    Дочекује у десници руци, 0113    Неко топуз тура до облака, 0114    Дочекује у бијеле зубе, 0115    Растроји се по гори сватови, 0116    Неки боље, неки како може. 0117    Ал’ ђевојка о свом јаду ради, 0118    На ђевера погледује често, 0119    Сузе рони, не смије да збори, 0120    Ал’ кад дође зубља до ноката, 0121    И кад до’ше под зеленом јелом, 0122    Скочи млада са коња витеза, 0123    Уфати се за јелове гране, 0124    Виком врисну, и помаши д’јете, 0125    Полумртва на земљи панула, 0126    Како паде, на кољена клече, 0127    Ђеверу се око нога свија: 0128    "Богом брате, Усејине бане, 0129    "Не води ме живу брату твоме, 0130    "Него ужди у ме џевердана, 0131    "Нека лако душом се раставим." 0132    Турчин бјаше, за Бога хајаше, 0133    Стиште своје срце и притеже, 0134    Стаде буцат’ свилене кошуље, 0135    И повија оно чедо лудо, 0136    Остави га под зелену јелу, 0137    У недра му даре оставио, 0138    Оставио стотину дуката, 0139    На дијете писмо оставио: 0140    "Који нађе ово чедо лудо, 0141    "Нека носи д’јете и дукате, 0142    "Алај њему злаћени дукати, 0143    "Ако д’јете срани и подрани; 0144    "А који би благо одузео, 0145    "А дијете не би одранио, 0146    "Не имао од срца порода." 0147    Пак дофати младу Ефимију, 0148    И меће је за се на коњица, 0149    Увежује свиленијем пасом, 0150    И одоше трагом за сватима. 0151    Кад дођоше на дворе бијеле, 0152    Ал’ говори од Бића Ал-ага: 0153    "Богом брате, мој ручни ђевере, 0154    "Што си ми се тако затрајао, 0155    "Што је мени зловољна ђевојка, 0156    "Што ли су ти крвави рукави?" 0157    Ал’ му братац мудро одговара: 0158    "Не чуди се, брате, добро моје, 0159    "Нагазисмо на јато вукова, 0160    "Доватише коња и ђевојку, 0161    "Ћеро сам се с њима кроз планину, 0162    "Разнијеше коња под ђевојком, 0163    "И ђевојку мало обранише, 0164    "А мене је Бог и срећа дала, 0165    "Ни један ме не довати зубом." 0166    Кад то зачу од Бића Ал-ага, 0167    Љуби брата међу очи црне, 0168    А ђевојку присвојио за се 0169    По турскоме чину и начину. 0170    Вита јело, сави ниже гране, 0171    Нек су здраво све јуначке главе.